Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас у Цетињском манастиру парастос блаженопочившем Петру Пејовићу, уз саслужење свештенства намјесништва цетињског и свештеномонаштва манастира.
Владика Јоаникије је рекао да је Васкрсење Христово темељни догађај наше свете вјере.
“Све што градимо и све што свједочимо у нашој светој вјери, темељимо на Васкрсењу Христовоме. Јер, оно је реалност, стварност, у којој пребива Црква Божија, у којој Црква Божија живи. Брод Цркве Христове плови пучином овога живота под заставом Васкрсења Христовога, чуване Његовим крстом, знамењем Његовога страдања, али и Његовога Васкрсења и Његове вјечне славе”, рекао је Владика Јоаникије.
Додао је да је Христово Васкрсење такво да нас је Господ њиме, све нас који у Њега вјерујемо, учинио саучесницима Васкрсења Његовога и учесницима Његове вјечне славе, Његове побједе над смрћу.
“Тако живе хришћани у овоме свијету. .А торжество, слава Васкрсења Христовога се пројављује нарочито на празник, али и у свакој недјељној и празничној Служби. Због тога ми хришћани, када испраћамо своје покојнике у нови и вјечни живот, знамо да их испраћамо у наручје Христово. Знамо да је власт смрти, иако и даље постоји, разорена. Она је обеснажена крстом Христовим и Његовим Васкрсењем”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.
Нагласио је да је Петар Пејовић у најтежа времена за Цркву свједочио вјеру у васкрслога Христа.
“Није био свештеник. Не мора бити сваки који студира теолошке науке свештеник. Опредијелио се за науку. Међутим, као вјерник, као професор, као угледни хришћанин, он је учинио много. Његов примјер остаје свијетли примјер у историји наше Митрополије. Иако је већину свога живота живио далеко од своје отаџбине, он се у њу стално уграђивао, нарочито у живот Митрополије црногорско-приморске”, казао је Владика.
Подсјетио је да је Петар Пејовић био школски друг блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
“И много више од тога – били су браћа. Није могло проћи много времена, а да се они не виде, да се не посјете и подсјете све што су у животу заједнички прошли. Ево данас овдје, у присуству и уже и шире Петрове породице, сјетисмо се свијетле успомене његове. И, иако је сваки помен, сваки парастос прожет и тугом због растанка, то је свијетла туга која се претвара у радост новога живота јер је испуњена надом хришћанском, вјером и љубављу”, казао је Митрополит Јоаникије.
Радосав Рајо Војиновић
