Povodom slave Hrama Svetog Ahilija u Arilju, zadužbine Svetoga kralja Dragutina, sveštenici Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici protojerej Nikola Pejović, starešina hrama i protojerej-stavrofor Dalibor Milaković posjetili su ovu svetinju i tom prilikom kao dar uručili ikonu Svetog kralja Dragutina, koja je krasila kriptu podgoričkog hrama i stojala blizu groba blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija.
U nastavku prenosimo zapis bratstva Hrama Svetog Ahilija o ovom događaju, koji je prenela Eparhija žička:
Davno je prorok rekao da Duh Sveti diše tamo gde On hoće. U ove dane ispuni se ovo proroštvo među nama u drevnoj ariljskoj svetinji, jer u danu kada Crkva proslavlja Sv. oce Prvog Vaseljenskog sabora, a među njima i Svetog Ahilija, mi proslavismo i Svetog Ahilija i Svetog Dragutina kralja, ktitora našeg hrama.
Uoči slave, iz drevne Nemanjine Ribnice, iz Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, na poklon i trajno svedočanstvo vezanosti naše za Podgoricu i njene za Arilje, dobili smo na poklon životopisnu ikonu Svetog kralja Dragutina, kao svedočanstvo da nemanjićki duh živi i danas među nama i da fizičke distance u duhovnom svetu ne znače ništa. Ikonu koja je krasila kriptu Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg i stojala odmah preko puta groba blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija, nama na dar doneli su starešina hrama protojerej Nikola Pejović i sabrat njegov protojerej-stavrofor Dalibor Milaković, koji je po rođenju list naše gore, iz Požege.
Na gradskom trgu sabralo se mnoštvo sveštenstva naše Eparhije, naroda i dece i u svečanoj litiji ikonu smo uneli u pripratu našeg hrama, da je krasi i da Sveti Dragutin naše muke, tegobe, ali i radosti prenosi iz našeg hrama i duša na nebo.
Večernje su služili oci iz Podgorice uz načalstvovanje arhimandrita Timoteja vaznesenjskog, koji je porastao u Svetoahilijevskom hramu, kao i đakona požeškog Darka Glukčevića. Na kraju večernje, narodu se obratio protonamesnik Darko Nestorović, rekavši da je ovo za nas istorijski dan i dan spasenja, u kome Sveti kralj Dragutin svojom ikonom putuje iz svoje đedovine u svoju zadužbinu i da je u ovom trenutku potpuno nevažno ko je stariji, hram u Podgorici kao Nemanjinoj Ribnici ili hram u Arilju Dragutinovom, iako je fizički stariji od podgoričkog. Sveti Kralj sve to danas ravna u jednu meru i mi smo jedno u Hristu Isusu i jedno u molitvenom zastupništvu Svetoga kralja. Otac Nikola je potom govorio o radosti bratstva njegovog hrama, da mogu biti oni koji su se makar malim delom svoga života ugradili u život drevne nemanjićke svetinje jer ova ikona briše sve vremenske razlike među nama.
Posle večernje, u porti hrama je priređena svečana akademija na kojoj je uz izvorne pevače, guslare i zdravičare, na temu majke u srpskoj poeziji govorio protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić iz Mataruške Banje. Dirljiva podsećanja na majčinsku žrtvu, ljubav, mudrost, nežnost, nikoga od nas nisu ostavila ravnodušnim. Jedna od majki koju je pominjao je i Sveta Jelena Anžujska, majka našeg Kralja Dragutina i njegovog brata Milutina, ali i baka Svetog princa Urošice mirotočivog-ariljskog.
U nedeljni dan, dolaskom našeg Episkopa žičkog Justina nastavili smo toržestveno slavlje. Episkopu su sasluživali sveštenici iz Podgorice, protojerej Dragan Stević, arhijerejski namesnik požeško-ariljski, jeromonah Paladije studenički, protojerej Božo Glavonjić, starešina hrama u Požegi, protonamesnik Mirko Krupniković, rođeni Ariljac, sabrat Hrama Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti, kao i đakoni Stefan Simić i Nenad Srećković, uz molitveno prisustvo mnoštvo sveštenika iz naše Eparhije.
U toku Liturgije, Vladika se obratio besedom, pozvavši najpre oca Nikolu Pejovića da se kao darodavac ikone obrati narodu, koji je još jednom potvrdio da dolazak ikone iz Podgorice znači samo učvršćenje naših međusobnih veza, ljubavi i prijateljstva koji odavno postoje. U nastavku Preosvećeni Vladika nas je podsetio na borbu Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora za očuvanja pravoslavne vere od arijanske jeresi i učešće našeg zaštitnika Svetog Ahilija na tom saboru. U toku sabora, dokazujući da je Isus Hristos savečan i savlastan Ocu i Duhu Svetom, a pošto Arijanci nisu hteli da razumeju, Sveti Ahilije, u to doba starac od 80 leta, uzeo je jedan kamen i pozvao Arijance da u ime svoje vere blagoslove da iz tog kamena poteče ulje. Pošto im to nije pošlo za rukom, Sveti Ahilije blagoslovi kamen i iz njega poteče ulje kao dokaz pravoverja i istinoljublja Svetog Ahilija i svih na istoj strani, a njih danas u ovu sedmu nedelju po Vaskrsu proslavljamo. Sav oltar našega hrama je oslikan motivima Prvog vaseljenskog sabora.
Beseda Episkopa Justina:
Posle osvećenja slavskih darova, krenuli smo u litiju ka spomeniku koji je svedočanstvo naše ljubavi prema Svetome kralju Dragutinu, i naše vere da je on naš domaćin, koji nas sve dočekuje pred hramom i u njega uvodi, naš obrazac življenja i pravoverja. Preosvećeni Vladika je osveštao spomenik i svojom besedom blagoslovio sve priložnike i darodavce, istakavši značaj ove duhovne radosti za našu Crkvu. Besedom se obratio i protojerej Dragan Stević, koji je u ime bratstva hrama zablagodario svima na žrtvi da se podigne spomenik, makar to bila i najmanja lepta, istakavši da je ponosan na svoj narod, ali i na ljubavi koju nam je pokazalo svešteno bratstvo iz Podgorice.
Bratstvo Hrama Svetog Ahilija
