КРВАВА ПИВСКА ДОЛА
Јун мјесец, седми по реду
година тешка. Четрдесет и трећа.
Чекају таоци, свезани у реду.
Црна се над њима надвила срећа.
Људи, жене и невина дјеца!
Заћутала гора и птица пој.
Жалосно небо као да јеца!
Пред њима је фашиста строј.
У три долине свезани жицом,
дјеце и мајке, посебно људи.
Смрти су окрутној окренути лицем!
Мајке дјецу привиле на груди.
Док људи гордо смрти се смију
а жене малишане свијају своје.
Уплашени, јадни за мајке се крију,
док најмлађи последњи пут доје.
Просу се рафал, покоси масу…
Грче се лица од великог бола.
Док врело олово фашиста сасу!
Памти Пива крвава Дола…
Пет стотина двадесет и двоје
и стотину девет невиних чеда.
Крваве бројке и данас стоје.
А Господ са неба жертву је гледа’!
На Обретење Јованове свете главе,
на небо се Пива тада воздиже.
Из мора крви кроз облаке плаве,
у Рајске вртове Богу стиже.
Милош Кецојевић
