У суботу, 19. августа 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао старјешина овог Храма протојереј Никола Пејовић.
Проти Николи саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор: Далибор Милаковић, протојереј Предраг Шћепановић, јереј Велимир Бугарин, као и ђакон Илија Арзејкин.
Током Свете Литургије свима сабранима обратио се началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова нагласио да је вјера у коју вјерујемо и Бог у кога вјерујемо Бог откровења, будући да су како отац Никола подсјећа сва Божија промишљања о човјеку, сво Божије човјекољубље, сав Божији план за свијет и за човјека стали су у тој чудесној личности Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа:
,,Вјера у коју ми вјерујемо и Бог у кога ми вјерујемо је Бог откровења. Вјерујемо у Онога који се открио и представио као Бог. То подразумијева да постоји Бог који се открива и да постоји свијет и човјек који прима то откровење, који је способан да прими онолико колико му се Бог открије. Зашто је важно што се Бог открио? Да се то није десило не бисмо могли да имамо живи и истинити однос са Богом. Јер Бог који је недоступан човјеку, који је од човјека одвојен, то и није прави, истински, човјекољубиви Бог”.
,,Сва Божија промишљања о човјеку, сво Божије човјекољубље, сав Божији план за свијет и за човјека стали су у тој чудесној личности Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Он предвјечни Син који од вјечности се рађа у Оцу небескоме, открива се као Син човјечији и Он као богочовјечанска личност постаје тај мост којим се превазилази настали јаз између Бога и човјека”. – бесједио је он.
Прота Никола је потом закључио да нас свјетлост Преображења Господњег подсјећа да смо за ту свјетлост створени:
,,Овај празник, овај догађај преображења је значајан не само да би укријепио ученике пред одлазак Христов на страдање, него и да се пројави Његова божанска сила, засијао је Господ као сунце у које се није могло гледати тјелесним очима и пријавио тиме силу вјечне и непролазне свјетлости. Та свјетлост је дио Њега увијек и на сваком мјесту, али се повремено пројављује и долази у овај свијет да нас подсјети да смо за ту свјетлост створени и да та свјетлост Божанска енергија је нешто што човјек може да прими”.
У другом дијелу свог обраћања он је акцентовао да је нада и утјеха нашег живота чињеница да је човјек иако немоћан да се дотакне суштине и природе Божије јесте способан да преко енергија Божијих и светих тајни заједничари у Богу:
,,Литургија јесте у једном сегменту понављање на неки начин и сјећање на Тајну Вечеру, али је она и слика будућег вијека. То нам показује данашњи празник. Показује нам да човјек није способан да се дотакне суштине и природе Божије, али је и те како способан да преко енергија Божијих и светих тајни заједничари у Богу и то је наша нада, наша утјеха и то је пут нашега спасења”.
Прота Никола је рекао да управо литургија и причешће светим тајнама јесте јасан позив да се на неки начин укључимо у божански начин постојања и да своју природу тим божанским благодатним даровима преображавамо:
,,Литургија и причешће светим тајнама јесте позив да се на неки начин укључимо у божански начин постојања и да своју природу тим божанским благодатним даровима преображавамо из смртне у бесмртну, из пролазне у непролазну, из болесне у здраву, из парцијалне и дјелимичне у цјеловиту, јер Бог је због тога дошао, да нас призове на то учешће, а не само да пројави своју силу и да се ми њој дивимо”.
Он је затим поручио да у свјетлости Господњој ми видимо свјетлост вјечнога Царства Небескога:
,,У свјетлости Господњој ми видимо свјетлост вјечнога Царства Небескога. Преображење Христово и јављање старозавјетних пророка Илије и Еноха је показатељ и свједочанство да је ово преображење Христово и њихово јављање само испуњење и заокружење свих оних старозавјетних јављања. И кад се јавља Господ Авраму, када се јавља Мојсију и Илији – јавља се Христос, али не још увијек у пуноћи као што се јавио својим ученицима кад је дошла пуноћа времена. Тај глас са Неба који је објавио Господа као Сина Божијега и та Божанска енергија и Господ наш Исус Христос јесу темељ нашег постојања, наше вјере и нашег живљења”.
Прота Никола је подвукао да није само виђење ове Божанске нетварне свјетлости учествовање у њој, већ да су то и молитва и љубав и милосрђе и добро расположење и све оно што човјек живи и чиме живи на боголики начин:
,,Немојмо да смо тужни ако се нама свјетлост Божанска не открива и не јавља. Треба себе да подстакнемо и на размишљање али и на покајање, да се молимо Господу јер је и молитва учешће у тој божанској свјетлости. И љубав је учешће у божанској свјетлости и милосрђе је учешће у божанском животу, и добро расположење је то учешће, све оно што човјек живи и чиме живи на боголики начин пројављује се да је човјек биће заједнице и зато на томе треба да дјела и и на томе да радимо”.
,,Пост такође у којем се ми налазимо ових дана је такође учествовање у том божанском животу, не као циљ већ као средство и као начин нашега живота у Богу и са Богом. Зато смо ми данас испуњени том божанском свјетлошћу, и ако се пред нас и у нама не открива, али осјећамо како нас милује довољно колико можемо поднијети. Данас се радујемо зато јер је Бог показао пут наш и нашега спасења. Данас се радујемо јер је и данас потврда да је човјек створен да живи у заједници са Богом”. – поручио је напослијетку протојереј Никола Пејовић.
Текст, видео & фото: Борис Мусић
