ХЕРЦЕГОВАЧКИ БОГОВИДАЦ ДРАГО СПАЈИЋ

Присјетих се једне приче
У вијеку двадестоме
Како дивно цвијет ниче
Баш на Грабу Зубачкоме
Није цвијет што се коси
Но дијете пуно среће
Што у кући Спајића је
Родило се и живеће
Ту дивнога сина доби
Часни Србин Михаило
А чедо се мушко нина
У мајчино Ане крило
Драго су му име дали
Ту је раста и живио
Као сваки Србин млади
Па у Мостар отишао
Да трговца поса ради
Тамо се је оженио
А порода није има
Честит бјеше и поштован
У Мостару међу свима
Ту се моли и помаже
Болесним и невољнима
Брстине је Лаза жену
Са молитвом исцјелио
Кад ни доктор не помаже
Он се Богу помолио
И Крњевић Поп је Душан
Брацку ђецу доводио
Те од рана и болести
Драго их је исцјелио
Примјера је таквих доста
О свијема да се пише
Јер му душа благородна
Православним духом дише
Он је често лијечио
Припаднике друге вјере
Све кроз Христа волио је
Само гријех да се пере
Своја вјера Православна
Очињи му вид је била
Таквога је породила
Херцеговка мајка мила
Па пошто се опростио
Од Мостара дивног града
На Зубца се повратио
Због духовног свога рада
Ту је живот наставио
Са љубављу предан Богу
А Зубчане позивао
На јединство и на слогу
Томановић Радована
На самрт је мајка била
А његова молитва је
Међу живе повратила
Није гатар ни видовњак
Већ Божији изабраник
Живот му је с Христом био
Он велики покајаник
Причао је о пропасти
И судбини Аустрије
А никоме своју помоћ
Ускратити хтио није
Поштова је свештенике
Јер их слава Божја краси
Корио је и учио
Јер свак жели да се спаси
На молитви предан Богу
Што му живо срце грије
Помага га и штитио
Свети отац Василије
Да је слуга Христов био
Животом је потврдио
Постио је молио се
Са Христом се причестио
Рад духовни његов није
Престајао дневи ноћи
Нада му је Христос био
И Божанске силне моћи
Он искао плату није
Но је људе сјетовао
Кметове је опомиња
Ко’ј с неправдом кметовао
Желио је свештеници
Да у Цркви Божјој смјерно
Чине бдења и молитве
А не свјецко неко дјело
Попу Сави рекао је
Да се мане политике
Јер ће грдно проћи после
Па кроз муке превелике
Скончао је и страдао
Све како му Драго рече
Јер од Христа нема ништа
Ни важније нити прече
По сопственом казивању
Десет пута Христа виђе
Кад бијаше на молитви
У његовој соби сиђе
Каже да је љубав милост
Дивна радост и топлина
Он је тако описао
Христа као Божјег Сина
У имену Његовом је
Сваки суд и свака правда
И да ће га срести горе
Истински је он се нада
За кућу је своју реко
Прва биће порушена
И да никад више неће
Бит наново саграђена
Са мјеста је Божје страже
Како је он тада звао
Кад би доша са молитве
Као сунце засијао
Нико није наслућива
Крај да му се примакао
Само вече једну бјеше
На кољена кажу пао
Ту је с неким разговара
А када га упиташе
Ко тај бјеше он им рече
Исус Христос то бијаше
Смрт је своју прорекао
И легао на постељу
И времена после неког
Поша к своме Спаситељу
Па код цркве Свете Петке
Почивају сада кости
И личности те познате
Бог нека му душу прости
Све се после и десило
Баш онако како каза
Кућу су му порушили
Издајници без образа
А споменик његов бијел
Код Светога Храма сија
Нека свјетлост и бистрина
Ко из њега да избија
Истински је молитвеник
Свете земље Херцегове
Па кроз струне од гусала
Њега нека вјечно слове
И стихови о пророку
Херцег земље мајке родне
Нек пронесу свуда славу
Ове душе благородне
Што на небу скупљао је
Сво богаство своја блага Честитога Зубчанина
Боговидца Спајић Драга.