Prva, konstitutivna sednica Komisije za versku nastavu u školi održana je danas 29. avgusta 2023. godine u zgradi Palata Srbije u Beogradu.

Na osnovu člana 67a stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Komisije za versku nastavu u školi, koja prati organizovanje i ostvarivanje verske nastave za vreme od šest godina.

Za člana Komisije koji će zastupati Srpsku Pravoslavnu Crkvu izabran je Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački Gospodin dr Irinej, koji je jednoglasnom odlukom izabran i za predsednika Komisije.

Sastanku je prisustvovala i Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u Vladi Srbije. Dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama dočekao je zvanice.

Za ostale članove komisije izabrani su: monsinjor dr Ladislav Nemet, beografski nadbiskup, Rimokatolička crkva u Srbiji; muftija Muhamed Jusufspahić, Islamska zajednica Srbije; biskup dr Jaroslav Javornik, Slovačka evangelistička crkva a.v. u Srbiji; zamenik biskupa Gabor Dolinski, Evangelistička hrišćanska crkva a.v. u Srbiji; Episkop Bela Halas, Hrišćanska reformatska crkva; rabin Isak Asiel, Jevrejska zajednica u Srbiji; Dr Vladimir Roganović, Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama; Dr Ferid Bulić, Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama; Snežana Pavlović, Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama (izabrana za zamenicu predsednika Komisije); Dr Milan Pašić, Ministarstvo pravde; Miloš Blagojević, Ministarstvo pravde; Dragana Petrović, Ministarstvo pravde.

Prenosimo obraćanje Episkopa Irineja:

– Želim najpre da zahvalim na ovako toplom prijemu ovde, u ovom svečanom, sabirnom, a nadam se i sabornom, mestu rada svih nas. Želim da zahvalim na lepim, ugodnim rečima i pozdravima kako gospodina Roganovića tako i gospođe Đukić-Dejanović. Zahvaljujem vam ne samo privatno i lično, nego na neki način u ime svih predstavnika crkava i verskih zajednica, jer smo mi vrlo često u prethodnom periodu razgovarali o pitanjima veronauke. Stoga mogu da kažem da nas posebno raduje taj pozitivni ton i pozitivna atmosfera kojom je ovo vaspostavljanje, ponovno uspostavljanje, naše Komisije organizovano. Nadamo se da su za nama propusti, nedostaci, teškoće, izazovi, iskušenja – nazovimo kako hoćemo – onog perioda kada Komisija de fakto nije postojala. U tom periodu nekako mnoge stvari su nam promakle, rekao bih, svima zajedno. Ne mislim da je to tragično, sve se može ispraviti, dopuniti i poboljšati našim trudom, zalaganjem i našom saradnjom, ali pred nama se nalaze novi izazovi, novi zadaci, jer je opšte duhovno stanje, kao što svi znamo, veoma uzdrmano raznim uticajima sa raznih strana.

Razni nepovoljni vetrovi u duhovnom smislu duvaju u našem pravcu, ali i u celom svetu, a najžalosniji dokaz tog opšteg pogoršanog duhovnog stanja jesu tragični događaji u školi Braća Rinbnikar, ali i drugi slični u našem narodu, u našem društvu, u našoj državi. U svemu tome odgovornost imamo svi i niko ne može biti sam sebi dovoljan u procesu postepenog duhovnog ozdravljenja kojem se nadamo i kojem težimo. Dakle, teško da mere koje preduzma država, uključujući i novopredloženi predmet o vrednostima i vrlinama, rekli bismo radije o reči vere, mogu da uspeju bez iskrene i konstruktivne saradnje upravo sa crkvama i verskim zajednicama, ali važi i obrnuto u istoj meri. Ni mi pored najbolje volje, kao nosioci odgovornosti duhovne, pastirske, veroučiteljske i svake druge svojih crkava i verskih zajednica, ne možemo postići mnogo, ako išta i možemo, bez saradnje sa državnim organima i ustanovama, a posebno bez saradnje sa našim resornim ministarstvom, Ministarstvom prosvete, kao i Upravom za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde, koja je pravni naslednik Ministarstva vera, koje je takođe za nas nadležni organ države. Ja se nadam da shvatajući svu ozbiljnost naše epohe i svu težinu naše odgovornosti u datom trenutku da ćemo zajedničkim snagama i, naglašavam ponovo, uzdajući se u pomoć i blagodat Božju moći da popravimo ono što treba popraviti, da dopunimo ono što treba dopuniti, da ispravimo ono što treba ispraviti. Tako ćemo odgovoriti na poverenje koje nam je ukazano prilikom obnavljanja rada Komisije našim izborom od strane naših crkava i verskih zajednica, kao i bezrezervnim prihvatanjem tog izbora, tih predloženih članova, od strane naše Vlade.

Hvala vam svima ponovo za lepe reči pozdrava i dobrodošlice, za lepe želje za uspeh i za rad naš u budućem periodu, a posebno za ovo podsećanje na celokupnu predistoriju i ovo naglašavanje značaja postojanja ne samo Komisije nego i verske nastave kao takve, a ako hoćemo još sveobuhvatnije da se izrazimo, rekao bih potrebe harmonične, dobronamerne i opštekorisne saradnje i kooperativnosti između crkava i verskih zajednica sa jedne strane i države i društva sa druge strane. Nažalost, još uvek postoje krugovi kod nas koji posle višedecenijskog ideološkog jednoumlja misle da odvojenost Crkve i države, odnosno verskih zajednica i države – da i njih obuhvatimo, znači progon Crkve i verskih zajednica iz javnog i društvenog života. To je predrasuda, stereotip koji je srećom kod nas, uveren sam, prevaziđen. Odvojenost, koja znači zaista samostalnost u unutrašnjem životu i domenu odgovornosti po samoj prirodi stvari, u isto vreme znači i otvorenost za saradnju po svim onim pitanjima koja vode opštem dobru i napretku, a njih je uglavnom ponajviše. Zato hvala našim domaćinima i saradnicima u ovom poslu iz oba ministarstva, jednog ministarstva i jedne uprave koju mi doživljavamo kao da je i ministarstvo. Na kraju da izrazim želju da se i ubuduće u dobru viđamo sa dobrim vestima o našem zajedničkom trudu i naporu. Hvala vam svima.