Косметска кандила засијала из Урошевца
После више од двије деценије у дворишту храма Светог цара Уроша у Урошевцу играло се српско коло 11. септембра 2023. године на спомен на Усековање главе Светог Јована Крститеља када је обиљежено 90 година од освећења ове цркве. Више стотина вјерника, расељених Урошевчана, мјештана Штрпца, централног Косова и Косовског Поморавља окупило се у цркви поводом обиљежавања празника и јубилеја – 90 година од њеног освећења.
Прослава је почела Светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије.
„Све муке које претрпимо у овом животу налазе свој смисао у васкрсењу и у будућем животу. Господ је рекао, ако су мене гонили и вас ће гонити, али никада не очајавамо због тога што страдамо и што трпимо разне муке Христа ради, истине ради и правде ради. Имамо веру и верујемо у Господа који је васкрсао и нама отворио пут Васкрсење у живот вечни. Једино чега смо се плашили то је био грех, јер грех је оно што нас одваја од Бога и вечног живота. Ми као Божији народ смо изабрани, позвани да сведочимо истини и правди овом свету. Често страдамо и у новијем времену, и овај Храм је страдао, али ево Богу хвала обнавља се, не само у физичком и материјалном смислу већ и у духовном смислу.Овде се служи света литургија овде долазимо у Храм васкрсли, јер светлост васкрсења даје нам већу радост него што смо пре тога имали. Тако се и ми радујемо овом Храму који слави 90. година од свог настанка. Радујемо се светом пророку Претечи Јовану Крститељу – рекао је владика Теодосије у беседи.
Додао је да они који убијају и руше, пале Светиње Божије треба да се добро запитају над својом судбоном и будућношћу.
,,Не може се ратовати против Бога, цркве и светиње. Нико није гладан, жеден до те мера да се одрекне својих предака, очевине и дедовине, свога Косова и Метохије. Смрт Светога Јована Пророка и Претече све нас обавезује да имамо веру и са вером да чинимо добра дела, и добро ће нам се вратити. Нек је Благословен данашњи дан, и да никада у овом Храму и другим светињама не престане да се помиње и слави име Божије – рекао је владика Теодосије поздрављајући присутне.
Изложба фотографија и разгледница „Урошевац, храм и град“ одржана у Грачаници
Исте вечери у Дому културе у Грачаници отворена је изложба фотографија и разгледница под називом „Урошевац, храм и град“ „Сабрани смо овде поред ове дивне изложбе која нас подсећа на град Урошевац, на наше претке, на славне догађаје, на оно што су људи пролазили у свом животу“, казао је епископ рашко-призренски Теодосије на отварању изложбе, уприличене поводом 90 година од освећења цркве у Урошевцу посвећене Светом Цару Урошу (Немањићу). Изложени материјали подстичу свест о потреби обнове и чувања угрожених духовних и културних споменика, као и одржање успомене на градове и урбане целине у којој су Срби живели до 1999. године.
„Можда, ето, први пут у историји немамо нашег житеља у самом граду. Али, данашња света литургија говори да нисмо заборавили ко смо, да са радошћу и љубављу долазимо у град Урошевац и у храм у коме су многи крштени и венчани. Да не заборавимо наше претке, а то нам даје и добар залог за будућност, да можемо и ми сами, и други, да сагледамо у чему је наша будућност. Да поштујући своје корене, претке и светиње, било где да се налазимо, ми ћемо у свом срцу носити и град Урошевац и нашу цркву посвећену Цару Урошу, као и друге светиње расејане широм Косова и Метохије“, рекао је владика Теодосије на отварању изложбе.
Представљене фотографије приказују Урошевац и храм у њему кроз три различите епохе: период пре и током Великог рата, време Краљевине Југославије и период социјалистичке изградње града.
„Изложба представља записе из прошлости. То су сведочанства на којима су приказани значајни људи, догађаји, споменици културе, али и обични мали и велики људи”, казао је историчар Немања Димитријевић.
Он је окупљене у грачаничком Дому културе укратко подсетио на историју Урошевца и храма у овом граду.
„Урошевац се сматра најмлађим градом на Косову и Метохији. То је првобитно трговачка варош, а затим град који је основан 1873. године. Након конструисања српске, односно југословенске државе, српско становништво је преименовало град из Феризовић у Урошевац. Након 1918. године становништво града, православни верници, основали су фонд за изградњу цркве. Сам храм у Урошевцу је грађен у периоду од 1929 до 1933. године”, додао је он.
Мастер историчар Марко Марковић је са присутним Урошевчанима и другим гостима поделио анегдоту из спортске историје града из 1934. године.
„У Гњилану је одиграна фудбалска утакмица између урошевачког спортског клуба ‘Обилић’ и првака Гњилана ‘Грађански’ која је завршена резултатом 4:1 за домаћина. Игра је личила на праву битку”, казао је он.
Некадашњи житељ Урошевца Игор Станковић је са публиком поделио своја сећања на период живота у родном граду, али и понос што је тај град и његов храм представио својој деци.
“Био је Васкрс 1999. године, причешће у Храму у коме сам крштен са старијим и млађим братом. На месту где сам стајао, испред свога оца, сада је стајао мој син. Када сам мислио да ћу емотивно да експлодирам, када сам мислио да нећу моћи то да издржим, био сам поносан, срећан и испуњен, јер сам видео да ће неко понети сећање које ја носим, као и веру, љубав и осећање према Урошевцу и Косову”, рекао је он.
Изложба „Урошевац, храм и град“ ће у Дому културе „Грачаница“ бити отворена до 21. септембра. Њени организатори су: Дом културе „Грачаница“, Архив Косова и Метохије, Галерија уметности „Приштина“ и Епархија рашко-призренска.
На тонском запису благодаримо Дому културе Грачаница.
“Урошевац – живот храма и града“
У прилог овом догађају преносимо и текст новинара и књижевника Живојина Ракочевића директора Дома културе у Грачаници предсједника Удружења новинара Србије за лист ,,Политика који носи назив: ,,Урошевац – живот храма и града“
Овогодишње обележавање славе урошевачке цркве није затекло у граду ниједног потомка десет хиљада људи који су 1933. присуствовали освећењу богомоље.
Богдана Ђорђевић има велику розе машну на глави, има седам месеци и држи је тата на улазу Цркве Усековања главе Светог Јована Крститеља. Храм је препун, њих двоје не могу даље, стоје испод фреске Светог Николе на чијем дну пише: „Марко Деспотовић, трговац и председник општине, са породицом.” Фреска је велика и лепа, а одмах до ње је друга мала и скромна фреска коју је овом храму завештао обућар Драгутин Јакшић са породицом. У граду данас нема ни председника општине, ни обућара, ни трговаца, ни деце, ни родитеља, ни једног српског становника. Мала Бојана је дошла из села Старо Грацко, у које су после сукоба 1999, из села Топличане избегли њени преци. У основи, неколико стотина људи, укључујући и десетине деце дошло је у Урошевац на храмовну и градску славу и тако је оживело све што је имао најмлађи град на Косову и Метохији.
„Урошевац, напредно место плодног Неродимља, у коме је још очувана жива успомена на старе српске краљеве и цареве, имао је данас ретко славље. У присуству десет хиљада душа, грађана, сељака и насељеника из свих места, почев од Београда и Скопља, па до Косова, освећен је велелепни храм подигнут у славу цара Уроша Немањића”, писала је „Политика” у данашње дане пре деведесет година. Овогодишња прослава јубилеја храма није затекла у Урошевцу ниједног потомка од ових десет хиљада који су 1933. присуствовали освећењу цркве које је извршио ондашњи Патријарх српски Варнава Росић. Готово иста пустош влада и у читавом урошевачком крају где, након сукоба 1999. и Погрома 17. марта 2004. године, готово да није остало српско становништво, а повратак Срба је у највећој мери пропао.
Откуда онда стотине људи у дворишту цркве и џамије у центру Урошевца, шта их је привукло упркос стотинама инцидената и лоших вести, који су мотиви овог окупљања?
„Можда, ето, први пут у историји немамо нашег житеља у самом граду – али данашња Света литургија говори да нисмо заборавили ко смо, да са радошћу и љубављу долазимо у град Урошевац и у храм у који су многи крштени и венчани, као и да не заборављамо наше претке. То нам даје и добар залог, да можемо и ми сами, и други, да сагледамо у чему је наша будућност. Поштујући своје корене, претке и светиње, било где да се налазимо, ми ћемо у свом срцу носити и град Урошевац и нашу цркву посвећену Светом цару Урошу Немањићу”, рекао је Епископ рашко-призренски Теодосије.
У храму у центру Урошевца живи свештеник Трајко Влајковић. Он дочекује и испраћа све оне који из различитих потреба долазе овде. Постављена је бина на којој је први пут после 1999. у Урошевцу играло српско коло, а наступ су имали Национални ансамбл „Венац” и КУД „Јован Којић” из Врбовца.
„Срце ми је пуно када видим овако препун храм, а с друге стране осећам неку тугу, јер је овај храм пун још само пола сата”, каже свештеник Трајко.
Поводом јубилеја подизања цркве у Урошевцу у Дому културе у Грачаници одржана је трибина и изложба под називом „Урошевац, храм и град” на којој се окупио велики број грађана. Аутор изложбе, директор Архива Косова и Метохије, историчар Марко Марковић је закључио како се Урошевац заједно са црквом брзо развијао и како је за кратко међуратно време грађен град са свим елементима и инфраструктуром од спорта до културе: „У Гњилану је одиграна фудбалска утакмица између урошевачког Обилића и Грађанског из Гњилана, а игра је личила на праву битку у којој су летеле чак и каменице.”
Изложба фотографија прати развој града од 1897, када је књижевник Бранислав Нушић направио снимак капеле у Феризовићу па све до 1987. на којој је истакнуто ново соцреалистичко лице града.
„Можемо видети дочек краља Петра Карађорђевића и регента Александра у предвечерје и током великог рата, а једним делом обухваћен је и свакодневни живот на главној градској улици”, записао је историчар Немања Димитријевић у предговору за каталог ове изложбе коју су заједнички организовали Дом културе Грачаница, Галерија уметности Приштина и Архив Косова и Метохије.
Посебан део вечери било је обраћање урошевчанина доктора Ненада Милошевића који је своју поезију посветио завичају и са присутнима поделио тренутке свога избеглиштва.
„Променивши више градова након расељеништва, упознао сам садашњу супругу Јовану, обилазили смо многе градове и ја бих рекао како је то леп град, а онда бих врло брзо рекао: ‒ Ја не могу да живим у овом граду. Након петнаестог или шеснаестог града, где смо почињали живот, она мени каже: ‒ Па ти не живиш ни у једном граду, ти и даље живиш у Урошевцу.”
На скупу је посебно истакнута потреба неговања културе сећања, као и потреба да се шира јавност упознаје са урбаним срединама Косова и Метохије.
„Овакви скупови поправљају нашу крвну слику, чине нас да оздравимо, будемо бољи и емотивно јачи. Где год да смо сада сигурно са неким погледом, осећањем које носимо – емоција остаје овде, манастиру, цркви у којој смо били, али једнако да преносимо нашој деци који ће то пренети својој. То је једино са чим устајем”, рекао је Игор Станковић, садашњи директор МТС дворане у Београду.
Изгледа да је суштина у томе како деца виде свет, шта ће одавде понети Богдана из Старог Грацка. Док је прослава и музика у храму трајала, полиција која иначе чува храм регулисала је саобраћај, а на прозорима околних зграда појављивале су се знатижељне комшије. Са четвртог спрата један дечак је сивом пластичном пушком имитирао трзаје након пуцња и нишанио на народ, децу и коло у дворишту цркве и џамије.
