Воздвиждење часног Крста Господњег, евхаристијски је прослављено у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.

Светом литургијом началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина овог древног храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и протојереја Јована Радовића.

За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог светог храма.

Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:

,,Ми Крст поштујемо, славимо и Крстом се крстимо зато што се на њему наш Спаситељ жртвовао за живот свијета; на Крсту је показао да је Бог – Љубав, који је вјечна заједница вјечне љубави! И управо је на Крсту та Љубав врхунила”, нагласио је прота.

Даље је казао да Бог Отац није зажалио Свога Сина Јединороднога, нити се Он одрекао тога да се жртвује за живот свијета и појаснио да је до Христовога Распећа, Крст био знак највећега понижења, срамоте – којим су кажњавани најгори људи.

“Од Великога петка Крст је знак силе, славе и побједе – јер након Распећа Христовога, услиједило је Његово славно Васкрсење; тако да је својим Васкрсењем побиједио највећег непријатеља рода људског – смрт, гријех и ђавола“, поручио је отац, нагласивши да се Господ поистовјетио са Крстом и да је од тада Крст симбол Његовога Распећа, а сила и слава наша.

Зато у Цркви сваке сриједе и петка славимо Крст Господњи, као и данима који су везани за неке историјске догађаје… како је пронађен у вријеме цара Константина и његове благовјерне матере царице Јелене, као и када је био заробљен у 6. вијеку и однесен у Персију те се вратио у Јерусалим и показао своју славу.

,,Крсту се обраћамо као личности, јер се поистовјетио са Христом и указао на Његово Распеће и Његово Васкрсење“, нагласио је прота, подвукавши да нас у нашим свакодневним невољама, Крст оснажује и укрепљује, да издржимо и са радошћу носимо свој крст, а то нам је Господ јасно показао.

Прота је додао да га украшавамо зато што Крст води у Васкрсење у славу Царства небескога, што је симбол побједе; да не клонемо духом, да има смисла издржати и све претрпјети, да све има смисла, јер је на крају побједа Христова и да је важно да се ми само нађемо у тој побједи јер није свако трпљење и страдање спасоносно:

“Спасоносно је само оно које је у Христу и са Христом; као што се разбојник са десне стране спасио и ушао први у рај – јер је свој крст поистовјетио са Крстом Христовим. Да Бог да, да сви они који пате широм свијета, браћа наша у Украјини, Сирији, на КиМ, у болницама и тамницама, да их Господ окријепи и оснажи како би свој крст храбро носили, да се свом крсту радујемо и издржимо до краја – јер на крају долази Његово славно Васкрсење. Крсту Твоме клањамо се Христе и Свето Васкрсење Твоје славимо, Амин!”

Потом су сви они који су се припремили приступили Светој чаши у Светој тајни причешћа.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.