У селу Велика Хоча, смештеном у питорескном виноградарском ораховачком крају, данас се обележава сеоска слава. Обележавање Михољдана, представља посебан тренутак заједништва, духовности и културе за локално становништво. Светковина је традиционално почела Светом литургијом, коју је служио Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског, саслуживали о. Сава, игуман манастира Високи Дечани, о Стефан, игуман Зочишта, о. Милан, парох ораховачки, уз појање призренских богослова.
У својој беседи народу Велике Хоче и гостима, Владика Иларион је виноград описао као Божији дар свету и подсетио присутне да су људи, попут садница у том винограду, позвани да о њему пажљиво брину и уређују га.
„На свакоме од нас је то, да ли ће овај свет претворити у рај, да ли ће од света у коме живи да направи рајски врт у коме ће имати и дрво живота и дрво познања. Заправо у Цркви Божијој све то имамо и то је пре свега ова света служба у којој се поучавамо прво речју Божјом, хранимо се знањем и познањем, а касније узимамо од самога дрвета живота од пречистих тајни Тела и Крви Христове“, рекао је Владика Иларион.
Он је истакао да Свети Кирјак Отшелник, Михољдан, није случајно изабран за дан прославе у Великој Хочи. Иако је ово време када се беру плодови грожђа и припрема вино, избор овог светитеља указује на дубоку монашку традицију и дух присутан у култури овог народа.
Владика Иларион је нагласио значај монашког живота, који подсећа на важност духовног богатства изнад материјалних потреба. Монаси сведоче о јединству у Христу, где нема подела међу људима, и манастири су места где се ова реалност остварује.
„Родоначелници нашега рода су Свети Сава и Свети Симеон који су светогорски монаси. Зато је тај монашки дух саживљен са народом овде и помаже му да опстане. Зато што монаси сведоче да није све у јелу и пићу, није све везано за наше природне потребе. Монаштво је сведочанство века, који долази. Онога века у коме нема поделе међу народима, нема поделе међу родовима. Нема образованог и необразованог, нема вишег и нижег, нема мушког и женског пола, него је све једно у Христу. Манастири наши сведоче ту реалност која већ постоји сада. Она нам долази у сусрет и говори нам да није све ово што човек може сада својим земаљским очима да сагледа. Зато браћо и сестре угледајте се на монахе, помажите и чувајте наше манастире“, поручио је Владика Иларион.
Након Литургије, прослава је настављена изложбом домаће радиности жена из Велике Хоче, где су посетиоци могли уживати у традиционалним производима, попут вина, ракије и разних производа од грожђа.
Културно-уметнички програм приређен је у Дому културе, а поред црквених великодостојника, присутнима се обратио и проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
„Зашто на Косову никако не можемо говорити празне речи. Па све нас обавезује. Од немањићких почетака да не идемо дубље, а можемо да идемо бар што се црквене традиције тиче. Ту смо се некако формирали и сазнали ко смо и шта смо и онда је то потврђено управо на Косову Пољу. Знамо сви то добро. Свети кнез Лазар је то својом жртвом и потврдио, ту спремност коју ми данас дугујемо свом народу и својој вери. Опростите што говорим ствари које сви знамо. Али, ред је ваљда да тим речима које добро знамо да охрабрујемо једни друге, да не посустанемо у том знању, да не допустимо да нас лакомост живота око нас или демонских изазова око нас, не одведе у неку страну која не би смела да се деси. Ми данас живимо у новим покосовским именима и мислим да је свима то јасно. И зато је добро када погледамо шта је било и у оним покосовским временима. Ако се сетимо деспота Стефана Лазаревића, шта је он све чинио, сналазећи се некако, шта су чинили светородна лоза Бранковића… много тога је повезано са оваквом структуром догађања и менталних процеса са којима се морамо сви суочити“, рекао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
Присутнима су се пригодним словом обратили представници Канцеларије за Косово и Метохију, председник привременог органа Александар Мицић, а песмом Павлина Радовановић, хор из Штрпца и призренски богослови.
Свечаност обележавања славе Велике Хоче показала је да се традиција и духовност могу очувати и прославити у модерном времену, те да је заједништво и подршка манастирима и цркви од суштинског значаја за српски народ. Прослава Михољдана у Великој Хочи била је прилика за окупљање, духовно обогаћење и славље које ће сигурно остати урезано у сећању свих присутних.
Извор / Фото: Радио Гораждевац
Видео: ТВ Храм
