Након Дјечијег сабора који је био посвећен Светој браћи Кирилу и Методију и очувању ћириличног писма под слоганом ”Ћирилицу пишем – православљем дишем”, Одигитрија, ходочасничка агенција Митрополије црногорско-приморске, омогућила је наградно путовање у Охрид за дјецу побједнике у свим такмичарским дисциплинама Сабора.
1. новембра у вечерњим часовима, окупили су се полазници вјеронауке из свих крајева Црне Горе, те са платоа Саборног храма Христовог Васкрсења кренули предвођени оцем Павлом Божовићем, координатором Катихетског одбора Митрополије, као и вјероучитељима: Николом Поповићем, вођом пута и туристичким водичем Одигитрије, ђаконом Ненадом Ковачем, Јовицом Вукасовићем, Аном Ненадић и Тијаном Лекић.
Сутрадан је услиједила шетња поред језера и обилазак старог језгра Охрида, стопама Светих Петочисленика, Светог Владике Николаја и свих наших Светих предака. Сваки кутак говори да је ово град бисера и град бисер, бисер словенске историје, културе, писмености, фрескописа и ахитектуре. При успону ка тврђави, нижу се светиње. Црква Свете Софије, најстарија је црква у овом граду, враћа у доба Источног Римског царства, као и у вријеме цара Душана, који је доградио галерију и припрату ове цркве и дао да се и тај дио фрескопише. При врху Старог града, уздиже се величанствена црква Богородице Перивлепте, из чије се порте као на длану гледа читав Охрид. У њој су биле једно вријеме положене мошти Светог Климента, творца ћирилице, гдје његов кивот и даље стоји. Поред ове цркве стоји звоник који је саградио велики српски научник и добротвор Михаило Пупин. Путем који пролази поред античког амфитеатра и живописних дворишта и кућица, долази се до манастира Светог Климента и Пантелејимона, гдје су се дјеца поклонила моштима Светог Климента Охридског и Свесловенског, а након ове велике светиње, путем наниже, отвара се поглед на језеро и црквицу Светог Јована Богослова – Канео, која се види са сваког угла охридског шеталишта. Дружењем уз учење и пјесму, завршио се први дан у Охриду.
Сјутрадан ујутру, у манастиру Светог Климента и Пантелејимона, захваљујући гостопримству јеромонаха Никодима и благослову Митрополита Јоаникија, Свету литургију је служио јереј Павле Божовић уз саслужење ђакона Ненада Ковача и појање дјеце полазника вјеронауке. Сви ђаци су примили Свето причешће, а након Свете литургије, дјеци се обратио отац Павле Божовић, рекавши да када смо жедни и пролазимо поред неке ријеке, нећемо захватати воду и пити било гдје, већ ћемо се упутити према њеном извору, јер је вода тамо најчистија, неотрована и најбоља за пиће. ”Тако смо и ми дошли да се напојимо овдје гдје је вода најчистија, крај моштију Светог Климента, ту гдје је је настао наш језик, стари словенски, из кога су се развили бројни језици”, рекао је и додао да за свој српски језик можемо да захвалимо Светом Клименту и Науму и другим Петочисленицима, као и да заблагодаримо Богу што имамо прилику да служимо Литургију крај моштију Светог Климента.
”Да заблагодаримо и оцу Никодиму на гостопримству равном праоца Авраама”, рекао је осврнувши се на ријечи прочитаног Јеванђеља и позив Светог Јована Крститеља: ”Покајте се, јер се приближи Царство небеско.”
”То значи, драга дјецо, да у свом срцу увијек треба да имамо дух покајања, да се увијек сјетимо да нисмо савршени, да нисмо најбољи, да увијек има нешто што смо урадили лоше, било према Богу, било према ближњем, те ако то знамо и ако имамо покајање у свом срцу, онда ће Царство небеско доћи и уселити се прво у нас”, поучио је и појаснио да то не значи да треба да стално мучимо себе и говоримо да смо најгори и најкривљи, већ да корачамо напријед свјесни да увијек можемо боље, имајући на уму да постоји велики и високи Бог коме тежимо.
”Нека вам Господ да да кроз цио свој живот памтите овај благослов, ову Свету литургију коју смо служили крај моштију Светог Климента и да увијек у вама остану ријечи Светог Јована Крститеља које смо данас чули”, закључио је отац Павле.
Домаћини, отац Никодим и црквењак Наум, приредили су послужење за све поклонике.
Услиједио је пут до манастира Светог Наума Охридског Чудотворца и благодатни сусрет са живим моштима овог великог светитеља и просветитеља. Духовно окријепљени, мали ходочасници су кренули на пут кући. На повратку, обишли су и манастир Светог Јована Владимира у Елбасану, гдје су наишли на срдачну добродошлицу и цјеливали мошти овог великог светитеља и првог мученика из нашег рода.
Овим поклоничким путовањем, крунисан је овогодишњи Православни дјечији Сабор Црне Горе, на коме су се дјеца опитно сусрела са оним о чему су слушали на часовима вјеронауке, стекли нова пријатељства, утврдили се у својој вјери, љубави према ближњима и његовању свога језика, писма и културе.
Тијана Лекић
фото: Ђорђе Катанић
