Српски образовно-културни центар Св. Јелена Анжујска са Малте организује предавање и час вјеронауке. Пригодно предавање о значају библиотека у дијсапори са посебним освртом на сентеандрејску библиотеку, и час вјеронауке одржаће др Милеса Стефановић-Бановић, са Етнографског института САНУ у Београду.
Предавање „Значај библиотека у дијаспори“ ће се одржати у петак, 24. новембра у 19.30 часова у Church of the Immaculate Conception
Triq Il- Kuncizzjoni, L-Imsida
Поред Библиотеке манастира Хиландар, која је најстарија и најзначајнија очувана српска библиотека у дијаспори, постоји и библиотека Српске православне епархије будимске у Сентандреји, која броји преко 9.400 књига од изузетне важности за наше културно наслеђе.
Збирка рукописних књига Библиотеке епархије будимске је доступна и у дигиталној форми, тако да се свим заинтересованима нуди могућност да добију приступ тој дигиталној бази.
На следећем линку више информација:
Поред овог предавања др Стефановић-Бановић сусрешће се и са ђацима Српске допунске школе на Малти којима ће одржати час веронауке на тему “Служити Богу и ближњима”.
+++
Из биографије др Милесе Стефановић-Бановић:
Рођена је у Београду. Средњу школу завршила је у Линцу (Аустрија). Дипломирала је 2003. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за мађарски језик и књижевност. Године 2008. дипломирала је такође на Православном богословском факултету у Београду. Магистарску тезу под називом „Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке” одбранила је 2010. на Филолошком факултету у Београду. Докторску тезу под називом “Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића”, одбранила је 2016, такође на Филолошком Факултету у Београду.
Од 2009. запослена као истраживач-сарадник у Етнографском институту САНУ на пројекту Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена.
Бави се утицајем религије на свакодневни живот, при чему комбинује савремене антрополошке теме са темама из области религиологије, културне историје и историјске антропологије. У својим истраживањима, филолошко-антрополошким приступом језичкој, књижевној и етнографској грађи, како у архивским, тако и у савременим изворима, проучава питања етничког идентитета, миграције, традиционалне и савремене облике религиозности и обредно-религијску праксу.
Говори и користи литературу и на немачком, мађарском, енглеском и руском језику и служи се француским. Током студија теологије изучавала је црквенословенски, старословенски, руски, старозаветни јеврејски и новозаветни грчки језик.
Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
