На празник када наша Света црква прославља Крстовдан уочи празника Богојављења, 18. јануара 2024. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија са вечерњом службом и водоосвећењем.
Свету литургијом началствовао је протојереј Предраг Шћепановић, уз саслужење протојереја: Бранка Вујачића, Николе Пејовића и ђакона Ведрана Грмуше.
На крају богослужења након заамвоне молитве свештенство је извршило велико освећење воде, што је обичај на овај велики празник.
Свештеници су потом освештаном водом покропили једни друге, затим сабране вјернике, а онда су обишли и покропили све храмовне просторије.
Крстовдан Црква прославља као успомену на прве хришћане – катихумене или оглашене – који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповједи.
Према традицији, у Српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат је као зимски Крстовдан. Овај празник је везан уз славље Богојављења, дан Крштења Исуса Христа, као и дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио на ријеци Јордан. Зимски Крстовдан слави се увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
Крст је знамење наше вјере, симбол страдања, љубави и жртве Распетог Спаситеља нашег. Крст је симбол побједе. На свим нашим храмовима сијају се крстови непобједиве Цркве Христове. Крст обиљежава гробове хришћана, који су умрли са вјером и надом у живот вјечни. Крстом изражавамо своју вјеру у Бога и наду у помоћ Божију.
Сви наши празници, који се односе на Часни крст Христов по правилу су посни дани. Пости се на Крстовдан уочи Богојављења, на Велики петак, на Макавеје – дан происхођења Часнога крста, и на празник Крстовдан, када је царица Јелена пронашла Часни крст, закопан на Голготи.
Крст је симбол страдања, понижења и жртве, јер је на њему био распет наш безгрешни Спаситељ ради нас и ради нашега спасења. Кад је освећен пречасном крвљу Голготског Страдалника, Крст је постао симбол побједе. По ријечима Светог апостола Павла, Крст је за хришћане сила Божија. “Овим побеђуј” било је написано на Крсту, који је цар Константин угледао на небу пред битку са Максенцијом. Силом животворног Крста Господњег мученици хришћански побијеђивали су искушења и страдања. Крст им је давао снаге да побједе страх и сумњу и да се овенчају мученичким вијенцем.
Прије сваке молитве стављамо на себе свето знамење крста, и пре и послије обеда, прије и послије спавања. Добри православци крсте се пред почетак свакога посла и тако призивају помоћ Божију. Крстимо се када смо у невољи да нас Бог спаси, крстимо се кад нас Бог обрадује да Му изразимо своју захвалност.
На свако: “Спаси Боже”, “Помози Боже”, “Господе помилуј”, “Опрости Боже” и на свако “Хвала ти Боже”, стављамо на себе свето знамење крста као печат своје вјере.
Приредио: Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
