ПРАВЕДНИ ЈОВ
Ова дивна и историјски потврђена личност, задивљује сваког хришћанина. Поставља се питање, које је јако оптерећујуће међу данашњим вјерницима, а оно гласи: “ Како то да правденик страда?”
Јов који је у свему часно и поштено и са великом вјером служио Богу, запао је у најтежу могућу ситуацију, да је чак у једном тренутку проклињао свој дан рођења.
Праведни Јов по допуштењу Божијем губи своју дјецу, па онда након тога и оболијева од страшне болести коју је носио не ропћући.
Жена га је наговарала да престане да вјерује, као да ли ће се још држати Бога и бити уз Њега а све му је одузео и од Њега ни трага ни гласа. Јов њу прекоријева говорећи јој, да када су добра примали од Бога, како неће примити и зло од Њега ако је?!
Јов чак и у свој тој патњи, благодари Богу и након што је сахранио дјецу и изгубио њву имовину говори чувене ријечи: “ Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње”( Књ. о Јову, 1, 21).
Јова критикују његови пријатељи, налазећи оправдања за његов пад, и говорећи да је сигурно сагријешио и да га је Бог праведно довео до ове ситуације у каквој јесте. Али Јов знајући да он није сагријешио, већ вјерујући у избављење од свога Искупитеља наставља да живи и ћути и прихвата све као вољу Божију. Зато му је је Бог и лично послао избављење и Јов постаје исти као пређашњи, Бог му враћа имовину и пород и његово здравље.
Поента ове Књиге јесте трпљење али и вјера, кад год западнемо у неко искушење треба да кажемо као Јов, да је жив наш Искупитељ и када би нас одбацили сви и пријатељи и родбина и брачни сапутник, ми морамо да чврсто стојимо и да чекамо избављење од Господа.
Несумњиво и заисгурно ћемо га и добити као и праведни Јов, њему којем се цио живот окренуо наопачке, остао без ичега, али није остао без главнога, а то су вјера и нада, али и љубав. Јов је патио што га сви осуђују да је крив и зато што му је чак жена окренула леђа и сматрала га малтене лудим, али Господ и Искупитељ наш никада не оставља своје вјерне, тако ни свог праведника.
Зато је погрешно тумачити туђе животе и њихове животне муке, ако неки човјек западне у неку тешку ситуацију ми смо ту да га тјешимо и волимо а не да му продубљујемо ране и то је поента ове књиге и њена на неки начин егзегеза.
Пуно поука можемо извући из ове књиге, али је најбитније да се угледамо на праведног Јова и да смирено чекамо дан када ће доћи Искупитељ и избавити нас од лукавога (злога).
(Нешо Ковачевић)
(Аутор је дипломирани теолог Српске православне цркве и чтец древног храма Светог великомученика Георгија под Горицом у Подгорици и чтец Његовог преосвештенства Епископа буеносајерско-јужноцентралноамеричког г. Кирила Бојовића и администратора Митрополије загребачко-љубљанске)
