Невена Милосављевић: На Косову и Метохији траје ментални рат; Вјера је мој ослонац и мој кров, унутрашње стање душе и ума и најдубљи осјећај срца
„На Косову и Метохији траје ментални рат. Духовност је оно у чему се проналазим јер тако стално разнишљам како да будем боља сјутра. “- казала је, између осталог говорећи о свим потешкоћама којима се среће српски народ на Косову и Метохији Невена Милосављевић из Звечана. Она додаје да је њен ослонац вјера која је унутрашње стање душе и ума и најдубљи осјећај срца.
Стиховима њене пјесме „Васкрснуће Богородице Хвостанске“ започели смо наш разговор са Невеном Милосављевић. Невена је имала девет година када је 1999. године почело бомбардовање Савезне Републике Југославије, али се добро сјећа оних сирена које су им уносиле страх у кости.
И поред свега Невена и њена породица нису напуштали Косово и Метохију, гдје страдање никад не престаје. И недавно је Невена била свједок кад је испред њене куће пуцано на човјека. Приликом заузимања општине Звечан петнаест дана су патролирали са дугим цијевима испред њене куће.
,,Не можемо да подигнемо новац у својој банци. Морамо да идемо у Нови Пазар, Рашку… Највише су погођени пензионери, као и они који примају социјалну помоћ или дјечији додатак. Док оду до Новог Пазара или Рашке морају скоро да пороше то што су примили. Наше теме су шта ће бити сјутра и сви смо под страхом да нас могу ухапсити и осудити за нешто са чим немамо ништа. У страху прелазимо пунктове и њихове границе које скоро да личе на стање у Авганистану, како би нам што више улили страх да би напустили Косово и Метохију. Кад одлазимо преко границе бојимо се увијек да се не деси нешто због чега се нећемо моћи вратити“. Невена наглашава да често чује од Албанаца да ни они нимало нису задовољни својим животом јер је њима, на примјер приватизовано и школство и здравство, за све морају да плате.
Често траже помоћ од Срба за лијечење, или у КБЦ Косовска Митровица или чак у Београду. Велики број и њих се одселио“- свједочи Невена Милосављевић.
„Ово је ментални рат. Константно смо под притиском. Има дана када немам снаге да прочитам ни једну вијест. Немам снаге да сазнам ко је ухапшен, коме су упали у кућу“… наставља Невена своје потресно свједочење.
Поводом годишњице упокојења блаженог спомена Владике Атанасија (Јевтића) Невена је са нама подијелила своју пјесму коју је њему посветила а која носи назив „Еово ме смрти“.
Невена Милосављевић рођена је 13. априла 1990. године у Новом Пазару. Детињство је провела у Лешку на Косову и Метохији. Дипломирала је на Катедри за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, потом завршила и мастер студије српске књижевности.
Од 2017. године сарадник је у издавачкој кући „АСоглас”, као сарадник (лектор, рецензент и уредник) је присутна на преко 100 издања. Тренутно ради као наставник српског језика у средњој Медицинској школи у и Косовској Митровици, радила је и као новинар, имала је своју ауторску емисију „Пергаментˮ на ТВ Данкос плус. Лектор је на сајту „Злочини над Србимаˮ и координатор за Косово и Метохију хуманитарне организације „Српска нитˮ, члан је књижевног друштва „Митриксˮ из Косовске Митровице и члан УНС–а.
Поезија, есеји и критички прикази објављени су јој у многим часописима. На порталу „Ризницаˮ има свој књижевни кутак за објаву духовне поезије. Њен пјеснички првјенац „Источникˮ проглашен је Књигом године у издавачкој кући „АСогласˮ. На штампу чекају два рукописа, један рукопис духовних пјесама који је благословио 2019. године блаженопочивши митрополит Амфилохије и други рукопис посвећен страдању Срба кроз векове.
Добитник је тридесет и шест међународних награда за поезију и носилац је Ордена кнеза Николе Васојевића и више признања за допринос култури и очувању традиције, српског језика и писма.
Живи у Звечану на Космету и мајка је троје деце.
