u Čast Slavne Vladičice Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Živeći u hramu dvanaest godina, Presveta Djeva Marija provođaše vreme ne samo u bogorazmišljanju, neprestanoj molitvi i ručnom radu, nego i u čitanju Božanstvenih Knjiga, poučavajući se u zakonu Gospodnjem dan i noć. O njoj pišu sveti Epifanije i sveti Amvrosije, da je bila vrlo bistra, volela pouke, i revnosno čitala Sveto Pismo. A crkveni istroričar Georgije Kedrin piše, kako je ona još za života svojih svetih roditelja dobro izučila jevrejske knjige. Čitajući često proroštvo Isaijino: Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil (Is. 7, 14), što znači: s nama Bog, sveta Djeva plamtijaše ljubavlju ne samo prema očekivanom Mesiji nego i prema onoj devojci koja je imala zatrudneti i roditi Mesiju. I ona razmišljaše, kako je to velika čast postati roditeljka Emanuila Sina Božjeg, i kako je neiskazana tajna da devojka bude majka. Znajući pak iz proroštava da se približilo vreme Mesijina dolaska, jer palica vladalačka već beše uzeta od Jude i završavahu se Danilove sedmine, ona držaše da se ta devojka svakako već rodila na svet. I uzdišući često iz dubine srca, ona se moljaše u sebi da je Bog udostoji videti tu devojku, i biti joj, ako je moguće poslednjom sluškinjom njenom. I jednom prilikom, kada ona po običaju svom stajaše na ponoćnoj molitvi i vrlo usrdno se o tome moljaše Bogu, iznenada sinu s neba velika svetlost i obasja je, i iz te svetlosti ču glas koji joj govoraše Ti ćeš roditi Sina mog.
Kakve se tada radosti ispuni Prečista Djeva, i kakvu blagodarnost uznošaše Bogu Tvorcu svome, nemoguće je iskazati. Tako pogleda Gospod na smirenje sluškinje Svoje. Jer ona koja željaše iz ljubavi prema Bogu da služi čistoj roditeljki Mesijinoj, sama se udostoji da postane njegova Majka i Gospođa svakog stvorenja. Ovo otkrivenje njoj bi u dvanaestoj godini, na dve godine pre njenog obručenja. I ona nikome ne kaza tu tajnu sve do vaznesenja Hristova. Od dana tog otkrivenja ona beše ubeđena, da će se u njenoj devičanskoj utrobi zbiti tajanstveno začeće, i ona očekivaše da se zbude ta tajna.
I anđeo koji je Zahariji blagovestio Jovanovo začeće, on isti bi poslat da blagovesti Prečistoj Djevi začeće Hristovo. To bi u šesti mesec zato, da bi šestomesečni Preteča u utrobi majke svoje mogao zaigrati od radosti pri dolasku Majke Gospodnje. Poslan bi anđeo u grad Galilejski po imenu Nazaret (Lk. 1, 26). Galileja beše zemlja neznabožačka, iako je delimično bila naseljena Jevrejima, jer je većina u njoj bila neznabožačka, zbog čega se i naziva u Svetom Pismu: Galileja neznabožačka (Mt. 4, 15). Tu zemlju Jevreji su smatrali za najposlednju i prezirali je, kao naseljenu od ljudi grešnih i nevernih i tuđih, zbog čega su oni sa prekorom govorili: Zar će Hristos doći iz Galileje?
Ali pogledajmo gde Bog zažele da ima sebi majku, ne u Judeji, ni u svetom velikom gradu Jerusalimu, nego u grešnoj Galileji i u malom Nazaretu. Stoga minu Judeju, smatranu svetom, i dođe u Galileju, smatranu grešnom; minu i veliki, ugledni i slavni grad Jerusalim, i ode u mali i neugledni grad Nazaret, birajući sebi u ovom svetu najposlednje mesto i smiravajući sebe do obličja sluge i grešnika. Nazaret beše mali grad, ali se udostoji tako velike blagodati, kakve se ne udostojiše svi ostali veliki gradovi izrailjski, koji su se do nebesa uznosili. U malom Nazaretu nalazi se uzvišenija od svih svetih Anđela Djeva, čija je utroba prostranija od nebesa.
Postoji pobožna pretpostavka Bogomislenih ljudi, da je Presveta Djeva, u vreme kada joj se javio Nebeski Blagovesnik, razmišljala o rečima svetog proroka Isaije Eto, devojka će zatrudneti (Is. 7, 14).
Razmišljala je, kako će se i kada zbiti to za devičansku prirodu neobično začeće i rođenje. A pošto je otkrivenjem od Boga bila obaveštena da će ta devojka biti ona sama, i roditi željenog Mesiju, ona goraše serafimskom ljubavlju prema Bogu Tvorcu svom, i moljaše njegovu dobrotu, da što skorije ispuni i svoje božansko obećanje i Isaijino proroštvo. I sa čežnjom govoraše u sebi: Kada će nastupiti to željeno vreme, da Sazdatelj moj, savivši nebesa, siđe i useli se u mene, sa željom da telo dobije od mene? Kada će nastati to blagosloveno blaženstvo, da postanem majka Bogu mome? A dok se to ne zbude, suze su mi hleb dan i noć. U očekivanju milih dogaćaja i kratko vreme, o kako izgleda dugo!
Dok je ona tako razmišljala, i u srcu se s plamenom ljubavlju Gospodu Savaotu molila, Nebeski Blagovesnik, arhangel Gavril, iznenada krotko ulazeći stade pred nju…
Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anđeo reče Raduj se blagodatna ! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama ! A ona vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav ? I reče joj anđeo Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja. A Marija reče anđelu Kako će to biti kad ja ne znam za muža ? I odgovarajući anđeo reče joj Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega osjeniće te, zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji. I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njoj, koju zovu nerotkinjom. Jer u Boga je sve moguće što kaže. A Marija reče Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po riječi Tvojoj ! I anđeo otide od nje.“ (Lk., 1, 27-38).
Raduj se, prekrasni hrame nebeske slave! Raduj se, osvećena palato Cara! Raduj se, dvorče u kome Hristos obruči sebi čovečansku prirodu kao nevestu i prisajedini!
Tebe Isaija proročkim očima ugleda iz daleka, i nazva te proročicom i Djevom i knjigom tajanstveno zapečaćenom. Vaistinu si blagoslovena Ti, koju Jezekilj označi kao zatvorena vrata kroz koja samo Bog prođe. Vaistinu si blagoslovena Ti, koju Danilo kao goru vide, i Avakum je prozva gorom senovitom. I Tebe, goru Božju, goru visoku, goru na kojoj Bog blagovoli živeti, tvoj praroditelj i car opeva proročki. Blagoslovena si među ženama Ti, koju vidilac božanskih tajni Zaharija, vide kao izvanredni svetnjak zlatni, ukrašen sa sedam kandila, tj. sa sedam dara Duha Svetoga. Vaistinu si blagoslovena Ti, koja kao raj imaš u sebi edemski vrt – Hrista, koji će po svojoj neiskazanoj svemoći, proizašavši iz utrobe Tvoje kao reka vode žive, napojiti svojim evanđelskim vodama lice cele zemlje.
Moskvoski prikaz Blagovesti se nalazio na dvoru Moskovskog Kremlja. Predanje svedoči da se ikona projavila za verme carovanja Jovana Vasiljeviča Groznog, jednom sužnju u Kremaljskom zatvoru i oslobodila ga kazne. Carica Ivanovna pri dolasku na presto, 1731. godine podigla je hram posvećen Blagoveštenju, u čast čudotvorne ikone, tako da je spoljnja strana zatvora unutrašnja strana Crkve, na kojoj se nalazi ikona.
Iako je svečano proslavljanje Blagovesti uvedeno u 4. veku, ikone koje prikazuju ove događaje pojavile su se u hrišćanskoj Crkvi mnogo ranije.
Za datum proslavljenja određen je dan kada se proslavljaju Blagovesti Presvete Bogorodice – a to je 7. april po julijanskom, odnosno 25. mart po gregorijanskom kalendaru.
Čuda
Pred ikonom Presvete Bogorodice Blagovesti molimo se za olakšanje i isceljenje svojih bolesti i za puštanje iz tamnice.
Izobraženje
Postoji nekoliko ikonografskih varijanti ove ikone. Ovaj prikaz smatra se da je delo ruku Jevanđeliste Luke, koji je među 70 ostalih, uradio i ovaj prikaz, još za zemnoga života Presvete Djeve.
Na ikoni je prikazan Arhangel Gavrilo kako prinosi Bogorodici beli krin/ljiljan, – simbol čistote i blagosti. Presveta Djeva pokorno prima dar, odevena u odeždu tamno crvene boje, boje muečnika, dok se oko nogu Prečiste Djeve, nalazi jedna ili nekoliko devica koje sede.
Po obodima ikone, oslikano je žitije Presvete Djeve a sama ikona je smeštena na tron, optočena srebrom i dragim kamenjem, simbolično ukrašena i okružena velikim brojem cvetova belog ljiljana. Okićena je velikim brojem zlatnog nakita, koji su verujući darivali ikonu, kao zalog isceljenja.
Molitva
Primi, O Svemoćna, Prečista Gospođo Vladičice Bogorodice, ovaj prikladni dar, jedini koji je primenjen na Tebe od nas, nedostojnih slugu Tvojih, izabranih od svih naraštaja, najviša od svih stvorenja Neba i zemlje. Tebe radi, Gospod nad vojskama je sa nama, i po Tebi ćemo poznati Sina Božijeg, i udostojićemo se Svetoga Tela Njegovog i Prečiste Krvi Njegove. Blagoslovena si Ti u rođenju Deteta, Bogom blagoslovena, svetlost Heruvima i časnija od Serafima. I sada, Presveta Bogorodice, nemoj prestati da se moliš za nas, nedostojne sluge Tvoje, da nas Gospod izbavi od svakog saveta zloga i od svake neprilike, i sačuva nas netaknutim od svakog otrovnog pretvaranja đavola. I do kraja molitvama Tvojim sačuvaj nas neosuđene, da se Tvojim zastupništvom i pomoći spasavamo, kako bi slavu, hvalu, blagodarnost i poklonjenje za sve prinosili Jednome u Trojici Bogu i svemu Tvorcu koga slavimo, sada i u vekove vekova. Amin.
Tropar, glas 4
Danas je početak našeg spasenja i objava večne Tajne:
Sin Božiji postaje Sin Djeve, a Gavrilo javlja radosnu blagodatnu vest.
Zbog toga, zajedno s njim, kličemo Bogorodici:
Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom!
Kondak, glas 8
Tebi, vojvotkinji, poborniku našem, mi sluge tvoje, Bogorodice,
uznosimo pobedničke pesme i zahvalnost za izbavljenje od zala.
A ti, pošto imaš nepobedivu moć oslobodi nas od svih opasnosti, da ti kličemo:
Raduj se, nevesto nenevesna!
Veličanje
Arhangelski glas vapije Tebi Prečista: Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom.
Zaamnovna molitva Blagovesti
Gospode, Bože Svedržitelju, Ti si blagovoleo da se Jedinorodni Sin Tvoj ovaploti od neiskusobračne žene i postane čovek radi našega spasenja, a poslao si Tvoga arhangela Gavrila koji je blagovestio Njegovo besemeno začeće Svetoj Djevi Mariji, koju si pre vekova predodredio da bude radionica ove strašne tajne, unapred znane Tebi i Tvome savečnom Logosu. Ti sam molitvama njenim i svih svetih Tvojih blagovesti dušama našim, blagodaću Tvojom, otpuštenje grehova i radost neoduzimljivu . Propovedaj mir narodu svome, daj nam da poznamo put kojim ćemo idući blagougoditi Tvome nebeskom carstvu .Milosrđem Hrista Tvoga, sa Kojim si blagosloven, sa presvetim, i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin
Literatura
https://www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-blagoveshenie-moskovskaya
Tihomir S. Ilijić: ,, Veliča duša moja Gospoda “ – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Moskva, 2002, str: 138;
https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje//.blagovesti—praznik-pocetka-nasega-spasenja.html
https://www.pravoslavie.ru/ Blagovesti Presvete Bogorodice, Prepodobni Justin Ćelijski, Sinaksar na Blagovesti
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
