У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици у петак, 31. маја одржано је представљање књиге др Милене Мартиновић „Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу“.
На промоцији књиге говорили су: Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, проф. др Татјана Суботин Голубовић, проф. др Виктор Савић, проф. др Јелица Стојановић и аутор др Милена Мартиновић.
Након што је модератор вечери протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски пожелио добородошлицу свима присутнима, заблагодаривши на одзиву и издвојеном времену, ријеч је узео Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
,,Госпођа Милена Мартиновић је као искусан и врло успјешан конзерватор, много учинила на заштити, преповазивању, очувању, старе и ријетке ћириличне књиге, не само у Цетињском манастиру, него и по другим нашим манастирима и црквама”. – истакао је Владика.
Митрополит Јоаникије је затим оцијенио да је књига др Милене Мартиновић монументално дјело:
,,Чини ми се још у доба игуманства почившег оца Луке Анића да се она почела и дубље занимати за рукописне књиге. Видимо по овом њеном докторату да је уложила огромни рад и труд који је сигурно трајао више година.
И ево, имамо једно монументално дјело посвећено рукописним књигама Цетињског манастира. Теба, наравно, нагласти да су у Цетињском манастиру многе књиге које су раније припадале Манастиру Пиви”.
У наставку Митрополит Јоаникије ја посебан осврт дао на запажање да је у овој књизи посебно истакнута веза Цетињског манастира са манастиром Хиландаром и са манастиром Сетога Павла на Светој Гори:
,,Такође, оно што сам посебно запазио, што је лијепо истакнуто, везе Цетињског манастира са манастиром Хиландаром и са манастиром Сетога Павла на Светој Гори Атонској. Манастир Сетога Павла макар је 300 година био српски манастир, српски монаси су њега држали и дао је огромни допринос у доба турскога ропства, не само за очување, у смислу очувања наше православне вјере, него и културе, памћења и писмености”.
,,Говори се, наравно, да је Црна Гора била цијело вријеме слободна, имала је нешто цијело вријеме више слободе него други крајеви, али ипак је она достигла неку слободу и неке облике државности тек у вријеме Светога Петра Цетињскога, а коначно своју државност је потврдила на Берлинском конгресу.
Међутим, од тога ништа не би било да се наша црква и наши људи од пера и угледа нису занимали духовношћу и културом и то је госпођа Милена Мартиновић сјајно све истакла у овој монументалној, великој и да кажем, раскошној монографији”, закључује Митрополит Јоаникије.
Проф. др Татјана Суботин Голубовић је закључила да Манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, мада основан касно, има посебно место у групи великих монашких заједница које су биле основане у српским земљама:
,,Српски средњовјековни рукописи који се данас чувају у оквиру домаћих и иностраних збирки, представљују тек један мали део некадашњих, много обимнијих фондова. Средњовековна Србија одликовала се специфично манастирском културом, манастири су били главни културни центри, у њима су се налазила седишта епископија.
Већ саме те чињенице указују и на постојање скрипторија у којима су се преписивале књиге како за сопствене потребе, тако и за друге наручиоце. Манастир Рођења, Пресвете Богородице на Цетињу, мада основан сразмерно касно, има посебно место у групи великих монашких заједница које су биле основане у српским земљама”.
,,Збирка рукописа Цетињског манастира није тако обимна, као на примјер збирка манастира Хиландара или Дечана Пећког манастира или Свете Тројице Пљеваљске. Али 85 рукописа којој и данас припадају, пружају прилику да се формира слика у духовном животу у самом манастиру и у његовој околини, а исто тако и о везама који је овај важни духовни центар одржаво са другим манастирима, посебно са Светом Гором”. – подсјећа проф. др Татјана Суботин Голубовић.
Проф. др Виктор Савић је истакао да је заправо злосрећна судбина нашега народа и културе у времену Турске окупације и сталних сукоба хришћанских земаља с Турском, накратко омогућила да се зачне сјеме новога, модерног доба, штампањем књига између 1494. и 1638. године:
,,Будући да је Цетињски манастир, као што знамо, релативно касно настао на прелазу између средњега и новога вијека и с обзиром на то да је више пута много страдао од краја 17. до краја 18. вијека, мјењајући при томе и локацију, цијелу у структуру изглед, у њему се не може чекивати онакав број старих књига, како је случај у неким другим манастирима.
Али има и много старијих манастира који немају ни приближан број старина у својој рукописној збирци, какве посједује Цетињска Ризница. Чули смо од професора Татјане Суботин Голубовић за неке од наших рукописних цјелина, како оне стоје.
Злосрећна судбина нашега народа и културе у времену Турске окупације и сталних сукоба хришћанских земаља с Турском, накратко нам је омогућило да осјетимо благодети новога доба, штампањем књига између 1494. и 1638. године”.
Проф. др Јелица Стојановић нагласила је да бављење рукописним књигама јесте научно комплексно, те да у дисциплинарном смислу изискује многа знања из различитих области:
,,Научно је комплексно бавити се рукописним књигама, што изискује многа знања из различитих области. Прије свега познато је потребно је познавати и археографију, палеографију, ортографију, језик, духовне, историјске и црквене прилике.
Оваквог рада прихватила се Милена Мартиновић, радећи докторску дисертацију под менторством Татјане Суботин Голубавић. Из које је прористекла ова значајна и вриједна књига: ,,Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу”.
Дакле, већ смо од уваженог ментора и од колеге Виктор Савића, чули да се ова књига ослања и најранију литературу којом се директно бавила, али књига Милене Мартиновић представља и шири и другачији приступ”.
Она је у даљем обраћању посебан акценат дала на импозантности рада садржаног у овој књизи:
,,Милена Мартиновић сваки сегмент аргументује и повезује у једну лијепу цјелину да ништа не буде изостављено. Труд и рад Милене Мартиновић на овој књизи је заиста импозантан.
Честитамо Милени Мартиновић, а и Митрополији црногорско-приморској на овој изузетно значајној, информативној и вриједној књизи”.
На крају свима ссбранима обратила се и др Милена Мартиновић, аутор књиге „Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу“:
,,Ја бих искористила прилику да кажем да је за десет година мог рада на дисертацији која се преточила у ову књигу било много људи који су помогли, ипак човјек сам и не може све човјек сам да направи. Покојни Игуман Лука Анић, од којега сам и добила идеју да почнем да се бавим археографијом. Уз благослов блаженопочившег Митрополита Амфилохија ја сам полако ушла у ту причу. И сво своеј истрживање, чак и писање, сам радила у манастирској библиотеци.
Чињеница да сам научила старословенски језик и да ми је помогао доста у рашчитавању књига отац Јустин Мреновић, којему дугујем неизмјерну захвалност. А такође, братији Цетињског манастира морам бити захвална за то што су ме пустили да дан-ноћ боравим у манастиру”, посвједочила је она.
На самом крају изразила је посебну захвалност свим људима који су помогли у процесу настајања ове књиге, посебно истичући улогу и значај Митрополита Јоаникија, као и људи из Археографског одељења Народне Библиотекије Србије:
,,Наравно да сам захвална Митрополиту Јоаникију што је довео посао до краја и што је заслужан за штампаање ове књиге. А з друге стране ментор и професор Татјана Суботин Голубовић се несебично као ментор дала.
Велики број људи из Археографског одељења Народне Библиотекије Србије који ду помогли да се образујем у разним дисциплинама историје, књижевности, историје умјетности, а то су Лиљана Пузовић, Владан Тријич, Мирослав Лазић, Миланка Убипарип, тако да сам у том одељењу исто доста времена провела на коришћењу и њихових микрофилмова, а то су микрофилмови који се односе на ове рукописе, који се чувају иностраним библиотекама”.
Борис Мусић
