Између Немачке и Косова: Митрополит Григорије о идентитету и дијаспори

Митрополит диселдорфско-берлински и немачки Григорије говорио је о изазовима дијаспоре и кључним задацима државе у бризи за своје грађане. У интервјуу за Радио Гораждевац, он је истакао дубоко укорењене везе са Косовом, позвао уметнике и спортисте да посете Дечане, те нагласио улогу државе у образовању и здравству, инспирисан наслеђем Светог Саве.

Митрополит диселдорфско-берлински и немачки Григорије истакао је значај мучеништва и светиња у очувању Косова и Метохије кроз призму историје и личног искуства. Он је нагласио да мученици нису само они који страдају физички, већ и они који тугују због неправде, истичући мученике савести попут Његоша. Митрополит верује да Косово не може бити изгубљено јер га, како је рекао, чувају светиње као што су Дечани, Грачаница, Зочиште и Ораховац.

Митрополит Григорије је такође говорио о важности дијаспоре, наглашавајући изазов живота између две домовине и богатство које долази из културне размене. Он је истакао да дијаспора не само да се обогаћује од других култура, већ и доприноси домаћину својом културом, те је позвао људе са утицајем да посете и промовишу Дечане. На крају, осврнуо се на улогу државе у бризи за здравље и образовање становништва, наглашавајући да је то кључни задатак државе, инспирисан наслеђем Светог Саве.

Снага мученика и светиња чува Косово

Митрополит диселдорфско-берлински и немачки Григорије истакао је значење мучеништва кроз своје речи и примере из историје. ”

Мученик је и онај који бива поруган, који бива прогнан, понижен и онај који плаче и онај који тугује због неправде, све су то мученици,” рекао је Митрополит.

Он је посебно истакао мученике савести, наводећи пример Његоша као једног таквог мученика, према речима митрополита Амфилохија.

“Мени је то тако од‌јекнуло у бићу и у уму да је можда најтеже бити мученик савести. Али када човек изнесе то мучеништво оно стварно доноси венце, доноси те косовске божуре, доноси то цвеће, ту награду која је вечност и која није пропадљива,” додао је.

Митрополит Григорије је говорио о свом духовном искуству са Косовом.

“За мене је Косово и Метохија, да, могао бих рећи да сам преко Атанасија и Амфилохија некако стално био изложен том удару, они су скоро једнако говорили о јеванђељском и о косовском завету, некако нису ни раздвајали та два завета,” рекао је.

Он је истакао важност манастира и светиња као чувара Косова. ”

Ја нисам могао тако брзо да доживим Косово у пуном смислу те речи док нисам некако почео да идем у те Дечане и код тог Стефана краља-чувара и заштитника Косова и Метохије,” додао је Митрополит.

Митрополит Григорије верује да Косово није могуће изгубити јер је чувано од стране светиња.

“Па сам некако, немам ни правих речи да то опишем, схватио да је ипак немогуће да ми изгубимо Косово јер га не чувамо ми него га чува он, нисмо ми који сведочимо да је Косово наше и да смо ми његови него су то Дечани, Грачаница, Зочиште, Ораховац, Хоча и тако даље,” рекао је.

Митрополит Григорије се осврнуо на заједнички живот са комшијама у Приштини и Призрену.

“За мене је то, ко је онако склон поетици, и те ријеке и та поља и те планине страшне, а тако моћне и лијепе. Па јесу да кажем и те наше комшије и у Призрену, Приштини који су у некој нашој стварности наши као непријатељи али како год да окренемо ни они ни ми немамо неког ближег од њих. И ту ћемо морати једнога дана да се суочимо са том чињеницом,” закључио је.

Митрополит Григорије својим речима подсећа на дубоко укорењене везе са Косовом и Метохијом и на важност очувања мученичког духа кроз призму вере и историје.

Митрополит Григорије говори о значају дијаспоре, посебно у контексту везе са Косово, осврнувши се на блаженопочившег владику Атанасија.

“За владику Атанасија је Косово и Метохија сигурно најважнија реч, и наравно, наша Српска православна црква. Оно што је можда ново, а поново постаје древно је дијаспора,” истакао је он.

Први сусрет са Дечанима

Митрополит Григорије се присетио свог првог сусрета са манастиром Дечани, који датира из времена док је још био ђак.

“Вероватно је то сад већ давно кад сам скоро схватио да сам толико година епископ, ове године 25 година како сам епископ. Било је то док сам још био ђак, студент, било је и касније кад сам био свештеник, монах па кад сам служио у том чудесном храму,” рекао је митрополит Григорије.

Он се посебно осврнуо на време рата током 1998-1999. године.

“Било је то можда највише у оно најстрашније доба кад је био рат на Косову и Метохији. И стварно мени су те приче о Дечанима блиске јер ја сам се дружио са једним необичним човеком у његовој старости, са једним дугогодишњим игуманом Дечана оцем Јустином који је живео у мојој близини у Херцег-Новом. Вероватно је и он имао свој огроман утицај да тако заволим Дечане,” додао је.

Митрополит је истакао важност Дечана у разумевању нашег идентитета.

“Мени су Дечане нешто што бих рекао неком човеку из Немачке или некоме кога много волим о томе шта смо ми, да га фасцинирам. То сам говорио скоро у једној беседи у Дечанима, кад бих могао свим људима бих рекао да ми нисмо оно што је маинстреам о нама у свету, дођите у Дечане да видите ко смо ми стварно,” рекао је он.

Митрополит Григорије позива уметнике, спортисте и све људе са утицајем да посете Дечане.

“И можда је ово прилика да кажемо свим тим људима који имају утицаја, уметницима, спортистима, писцима, идите у Дечане и водите друге људе у Дечане. Тамо ћемо можда сазнати ко смо, одакле смо, а онда можда сазнамо и куда треба да идемо,” истакао је митрополит за Радио Гораждевац.

Иако је физички далеко од Косова, Митрополит Григорије наглашава важност повезивања са тим простором.

“Дефинитивно је данас живот на Косову подвиг и нешто што је можда најбитније. Данас чинити за Косово је живети на Косову. Оно што можемо ми који смо далеко је да живимо за Косово иако не живим на Косову и то нам нико не брани и нико нам ни не може забранити,” рекао је митрополит Григорије.

Он је објаснио како удаљеност може донети нову димензију вези са домовином. “А како се догађа да кад човек негде оде из неког простора из Херцеговине, Босне, Далмације, Косова и Метохије, Србије, Румуније, Бугарске како тај простор за њега добије једну другу димензију коју је немогуће на један једноставан начин исказати. Добије је тако да тек тада тај простор постаје његов, он почне да тај простор гледа као свој дом,” додао је митрополит.

Спасавамо ли своју државу?

Митрополит диселдорфско-берлински и немачки Григорије, у недавном интервјуу за Радио Гораждевац, изнео је своје ставове о тренутном стању нашег друштва и државе, ослањајући се на наслеђе Светог Саве као пример како се држава треба бринути о својим грађанима.

Митрополит Григорије наглашава да је брига за становништво кључни задатак државе.

“Најважније је сада да урадимо оно што је Свети Сава урадио тада. Тада када нисмо ни постојали као дефинисан и јасан народ, а поготово као дефинисана држава,” рекао је митрополит.

“То су две ствари: брига, то је оно што је по мени задатак државе – брига за њене становнике”, каже митрополит Григорије у интервјуу.

Он истиче да се та брига огледа у здрављу и образовању грађана.

“У чему се та брига огледа? У томе да то становништво буде здраво, а то је Свети Сава радио. Да буде образовано, то је од Светог Саве па до Доситеја у кључним тренуцима било најважније,” додао је Митрополит.

Према Митрополиту Григорију, образовање је један од најважнијих задатака државе.

“Образовање је оно што држава најпре треба да ради и о чему треба да се брине јер како сте ви рекли, наша деца су наша будућност, наша омладина. Ако их не образујемо, нема будућности,” истакао је он.

Митрополит је такође нагласио важност законодавства и поштовања закона.

“Свети Сава је први превео законоправило, закон. Мора се поштовати закон. Ми живимо у једној уређеној држави. Ја видим да кад не би било закона, био би хаос. Закон се мора поштовати,” рекао је митропилит Григорије за Радио Гораждевац.

Говорећи о стању у болницама, Митрополит Григорије је изразио разочарање.

“Мене некако највише разочарава то стање у болницама јер сам имао прилике да и своје сународнике и друге људе шаљем у болнице и то је некако трајало у последњих 30 година, тај хаос,” рекао је он.

Упоредио је стање у болницама у Србији и Немачкој, истичући да су наши лекари високо цењени и да раде добра дела, али да им требају бољи услови за рад.

Улога дијаспоре

Митрополит Григорије је у интервјуу истакао и важност дијаспоре.

“Овде Немци имају тај израз за носталгију, они кажу да је то бол за домом у смислу буквално је тако речено у тој сложеници коју су они направили. Бол за домом у ствари не може ни да почне док из дома не изађеш. У том смислу је дијаспора необично важна не само за нас него и за све народе који су попут нас, Јевреје, Грке и све друге народе у историји човечанства. Дијаспора је увек била значајна као и они који су били у њој,” рекао је.

Митрополит Григорије је подсетио на пример Светог Саве, који је своју мисију започео у дијаспори.

“Људи заборављају да је Свети Сава прво отишао у дијаспору да би направио за Србију све што је направио. Да није отишао не би знао језик, право, културу, политику која је тада била свемоћна на простору те тада Империје Византије. Он је отишао у сред те Империје да би помогао свом народу да он постане свој, самосталан и у црквеном и у сваком смислу,” закључио је митрополит.

Извор. gorazdevac.com