Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог деспота Стефана Високог Лазаревића и Преноса моштију Светог Серафима Саровског Чудотворца, у четвртак 1. августа 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Блишково код Бијелог Поља, поводом славе манастирског параклиса који је посвећен овом великом руском светитељу.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ.
Славу манастирског параклиса, архипастирском бесједом, честитао је Преосвећени Епископ Методије, рекавши да су се сабрали да би се подсјетили онога што Христос тражи од нас да би овај пали свијет, који је од Бога створен добар али који у злу лежи, због гријеха људског и покварености.
„Шта треба и шта очекује Христос од сваког од нас да бисмо постали, осим житеља земље који смо постали милшћу Божјом, да постанемо и житељи Неба? Било је јеадно златно правило, чак и прије Христа, у народима земљаским, које су установили и за које су знали по милости Божјој, а које је било неопходно и потребно да би се одржала људска заједница у овом свијету, после Адамовог пада, а то златн о правило је гласило: Не чини другоме оно што не желиш да други теби не чини. То златно правило је владало, мање више, они народи који су у томе успијевали да то испуне до краја њихова заједница је била боља, јача и напреднија, људи се нису међусобно убијали, уништавали и прогањали, једни друге мучили али кад је Христос дошао, Он је поред тога златног правила које је важило и које је било спасоносно за род људски да се не чини другоме оно што не желимо да нама други чине, Он је хришћанима задао још један степен више, а то је да онај који те мрзи ти га воли, онај који те куне ти се моли за њега, а онај који ти нешто иште, ти му дај, не очекујући ништа заузврат или да ће ти то вратити“.
„Замислите, ми који се зовемо Христовим именом као хришћани, који нисмо само обичајни, надам се, хришћани и церемонијални који посјећујемо богослужења, славимо крсне славе и зовемо се тим именом, него је истински, заиста из цијеле своје душе, свом својом снагом трудимо се да испунимо оно што је људској природи, крви и тијелу немогуће, а то је да човјек воли, чак, и своје непријатеље и да се моли за њих. То је висока, превисока љествица, коју је Христос поставио, али хришћани добро знају да помоћи Божјом и милошћу Његовом, нашом ријешеношћу, а највише смирењем и покајањем које нам је Господ дао као темељ нашег духовног живота, можемо постигнути све, јер да не можемо и да је то људском бићу немогуће то Христос не би захтијевао од нас. Кад нама неко нешто добро учини природно је да и ми њему добром узвратимо и то је природан начин опхођења, али ако нам неко нешто добро учини а неки му човјек злом за то врати, то је демонски начин, а ако нам неко зло учини, а ми њему добром узвратимо, то је божански начин односа“ поучавао је Његово Преосвештенство.
Окупљајући се и сабирајући се у храмовима ми, по ријечима Владике Методија, осим што желимо да се сретнемо једни с другима и напојимо благодаћу Божјом, на светом богослужењу, очекујемо од ове силе благодатне коју теба да сачувамо да нам да снаге и да све учинимо да испунимо највећу љествицу коју је Господ дао народу Божјем.
„Онда ће овај свијет који је овакав какав јесте, за који сви знамо шта се све у њему догађа и шта се све, нажалост, спрема на земаљском шару и докле је дошао људски род, гдје се све, у какво блато заглавио, мало соли цијели ручак осоли, народ је говорио: Мало стадо Христово може да промијени цјелокупну атмосферу и стање у овом свијету. Овај свијет не би постојао кад за њега више не би било наде да се може поправити. Ми смо сигурни у то и ово наше данашње сабрање нека буде један мали допринос томе, да свему у свијету што се дешава да наше молитве и наша истрајност да испунимо заповијести Христове, а највећа од свих јесте љубав, јер само љубав може опростити ономе ко нам нешто нажао чини, само љубав може благосиљати онога ко нас куне и само љубав не тражи ништа заузврат, него све даје и свему се нада, како каже апостол Павле у посланици Коринћанима, Химни љубави“.
„Бог вас благословио и Свети Серафим Саровски, велики Чудотворац Божји из руског народа, а који је и свеправославни, кога ми толико блиско и присно осјећамо као свог најрођенијег, иако је цијели један вијек и по временске разлике кад је он живио.”
