У Манастиру Светога Илије на брду Волујица код Бара, данас је прослављена храмовна слава у част Светитеља и пророка Илије. Истовремено торжествено и свенародно служена је и Света Литургија, којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљанске епархије г. Кирило уз саслужење протопрезвитера- ставрофора и барског пароха Слободана Зековића као и свештенства и монаштва тог краја.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља владика Кирило се обратио вјерном народу:
„Данас смо слушали у Светом Јеванђељу и Светом Писму како Господ Исусу Христос изобличава невјерје свога народа. Јер га они питају: „Кад смо чули да си толика чудеса радио у другим градовима, зашто то не урадиш овдје“ ? А он им каже да су многе удовице биле у вријеме Светога Илије и само једној, он је пошао у Сарепту Сидонску и да су многи губави били у вријеме Јелисеја, али само се један исцијелио.
Чудеса Божија не обављају се да би Господ задивио људе. Сваки човјек разуман задивљен је самим појавама у овом чудесном свијету, јер су све чудеса око нас: море, планине, животиње и Мјесец и Сунце. Бог нема потребе да нас задивљује неким чудесима. Сва та чуда се дешавају да би се појавио још неки истинити вјерник на земљи и да би се наша вјера утврдила у истинитога Бога. То дејство Божије и наше спасење обавља се у синергији нашој са Богом. Потребан је наш одговор: подвиг вјере, молитве, усрђа а онда ни Бог неће закаснити са својим одговором . Када су лажни пророци призивали лажног Бога Свети пророк Илија им је говорио: “ Да није можда заспао тај Ваш Бог, што не одговара“? Истинити Бог никада не спава јер он је Свеприсутан. Како то говоримо у молитви, Духу Светоме: Који си свуда и све испуњаваш. Он је Онај који јесте, Он је извор живота. Управо ту чињеницу није схватио један од Првоврховних анђела, Деница него се побунио против Бога, желећи да дијели владавинху са њим. Он није схватио чињеницу да Бог није само пуки владар него да је Он извор живота и давалац силе. Како ми дишемо и како куца наше срце? Ниједан човјек не може без Господа. Како ми рађамо дјецу и како било шта друго радимо без Бога?“, бесједио је владика Кирило.
„Но како је у вријеме Илије било много идолопоклоника, међу њима и сам врховни цар Ахав и његова жена Езавеља тако и данас постоје људи који се вежу за пролазне ствари овога свијета. Један други пророк нашег времена, и праведник преподобни Јустин Ћелијски је много о томе говорио и изобличавао гријехе Европске, древне хришћанске цивилизације, која се окренула лажним другим Боговима, науци, техници.
Видјели смо сада у Паризу златно теле које се појављивало у вријеме Мојсија, тачније кад је Мојсије отишао на Гору пошто је народ хтио да убије Арона. Мојсије им је морао направити златно теле да га не би убили. Ето опет тај симбол смо видјели у великој хришћанској нацији француској. Због злочестивости њихових владара то се дешава. Не мора значити да је цијели француски народ такав него значи они који заповиједају тим манифестацијама, да су они злочестиви и да су одступили од истине и правде. И управо је та ревност за истину вјере и правду Божију била основна карактеристика Светога Илије и не само њега него свих светитеља, праведника и људи благочестивих“, указао је Преосвећени.
„Он је изобличио цара Архава јер је одузео човјеку виноград и убио га по наговору своје жене. Послије га је та иста жена Језавеља гонила па се Илија морао смиравати далеко у пистињи, докле му се Бог није јавио тихим гласом. Тај тихи глас Божији је пун милосрђа и љубави према свом створењу. Бог дуго трпи, како би што више људи дошло у познање истине. Поред свих тик карактеристика Светога Илије, он је препознат у Цркви као изразити ревнитељ молитве и тврде вјере и слободе пред Господом. Тако је он тражио и Господ је затворио небо три године а потом га молитвама Светога Илије отворио и дао кишу, јер је било вријеме изразите суше. Господу је битнији један праведник него хиљаде нечастивих људи. Иако је жалио за страдањем народа Израиљског због идолопоклонства.
Тада је било раздијељено царство. Уз истинитога Бога и на поклоњење Храму остало је само племе Јудино и Венијаминово. Остала племена су направила Израиљско царство. Архав се међутим поклањао другим Боговима иако је то је био једини истински Храм. Илија је изобличавао то незнабоштво и идолопоклонство и зато је сметао Цару и осталим идолопоклоницима. У тој ревности за истину, Илија је имао једино имање, само Бога. Био је обучен у оскудну одјећу, ишао је кроз пустињу и изобличавао преступе тадашњег народа. Али да подвучемо ту његову црту молитве и вјере. Он се сматра претечом покрета Исихазма. Он је сигурно у тим својим пустињама понављао неке од својих кратких молитава, призивао име истинитога Бога и живио у аскези. Он се сматра првим девствеником Аврамовог грехопада и претечом монашког реда. Како је говорио Григорије Богослов, треба се више молити него дисати.
Своје вријеме које нам је Бог даровао треба да искористимо правилно. Свети оци пустињаци имали су шест часова молитве, шест часова сна и шест часова рукодељи, што значи да наше вријеме треба да искористимо правилно. Молитвом и побожним читањем духовне литературе, треба да искупљујемо своје вријеме на шта нас позива Свети Илија. Тако ћемо бити на корист својим ближњим и моћи ћемо да учинимо добро за своје друштво и црквену заједницу“, закључио је Епископ Кирило благосиљајући све присутне.
Отац Слободан Зековић је честитајући славу Храма и празник Светитеља Илије, заблагодарио епископу Кирило на дивним поукама.
„Желимо да поздравимо и да се захвалимо овогодишњим кумовима славе а то су доктор Игор Каришик, Душко Вујовић и Михаило Пламенац, да их Господ благослови и Свети пророк Илија, и да им сваког напретка и здравља. Обичај је да се благослов кумства манастирске славе преноси на домаћине који ће следеће године бити, Срђан Влаховић и Мишко Јовићевић“ казао је отац Зековић, пожељевши да благослов Божији буде са свима просутнима.
Након тога је уприличена трпеза љубави.
