На празник када наша Света црква прославља празник Преображења Господњег на гори Тавор у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић уз саслужење протојереја: Предрага Шћепановића, Николе Пејовића, јереја Велимира Бугарина, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Током евхаристијског сабрања сабранима се обратио старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу истакао да је смисао овог празника што је Бог својим Преображењем показао, својим ученицима и свима нама, да је Он тај који је дошао да помири Небо и Земљу и да човјека коначно извуче из раља смрти:
„Нека је срећан празник Преображења Господњег. Тајна овога празника огледа се у тајни онога што је Господ хтио да покаже својим ученицима, а преко њих и свима нама који следујемо Његов пут. Прије него што се предао на страшну смрт и страдање, прије него што ће бити предан у руке богобораца и мучен онако како је мало ко мучен прије Њега, а живио онако како нико није живио прије Њега, Господ је показао да је Он једини истински човјекољубац, једини Бог који је лијечио болесне, давао здравље немоћнима, вид слијепима, који је васкрсавао из мртвих, током све те три године проповиједи. Који је дошао да помири Небо и Земљу и да човјека коначно извуче из раља смрти.
Знао је Господ колико је слаба људска природа и немоћна и знао је колико ће се и ученици и сав народ и на саму помисао да ће бити ухваћен разбјежати, као што су се разбјежали и то је прорекао не једном, него више пута. Управо да би их припремио за тај страшни тренутак Његовог страдања и Његовог распећа и Његове смрти, Он је 40 дана прије него што ће поћи на страдање, повео три своја ученика, која су била спремна да приме ту тајну преображења, на гору и тамо се преобразио. А да би се успели на ту гору и у животу, треба доста снаге, доста зноја, треба доста одрицања, а треба прије свега и изнад свега вјере. А онда на гори нас чека преображени Христос.“
У дургом дијелу бесједе прота Никола је нагласио да свака душа која доживи преображење и спозна безобални океан љубави Божије се имала рашта и родити:
„Све оно што чини Он као Син Божији, Он то чини и као син човечији, показујући тиме да смо и ми призвани на своје право преображење. И заиста, уколико човјек сведе овај живот, само на тјелесно рођење и никада у своме срцу, у својој души, у своме животу, не доживи преображење, тај човјек се заиста није имао рашта ни родити и проклет је дан у који је зачет и у који је рођен.“
У наставку је подсјетио да прво преображење сваког човјека наступа онда када схватимо да је наш живот плод љубави Божије и човјекољубља Божијег.
„Да нас је Бог створио из љубави и да нас је створио за љубав. И да нас је створио не само да овдје проживимо неколике деценије својега живота и да онда нестанемо са лица земље, него нас је створио за своју сабраћу, да будемо синови Божији и браћа Господа нашега Исуса Христа и тада Отац небески постаје нама заједнички отац. А чим је заједнички отац, онда смо и саучесници у ономе што Отац дарује Сину и свима онима који се у Сину и кроз Сина преображавају у славу Божију.
И овога јутра у овом Саборном храму помолисмо се да Бог преобрази наш живот увијек и изнова, јер никад нам није довољно свјетлости, никад нам није довољно благослова Божијега, никад нам није довољно радости Божије, никад нам није довољно љубави Божије, јер смо призвани да узрастамо у мјеру раста пуноће, доброте, дубине, ширине, висине Христове. Зато нека Бог преобрази све наше гријехове у врлине, све наше таме у свијетлости, сву нашу тугу и патњу и бол у радости и сву нашу смрт у живот вјечни и непролазни, гдје ће Христос као сунце правде обасјати сваку душу и обасјавати и призвати нас у тај незалазни дан Царства небескога, Царства Оца и Сина и Духа Светога“, поручио је на крају протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
