Осми фестивал Ћирилицом у организацији ЈУ Народне библиотеке Будва и Удружења издавача и књижара Црне Горе, у суботу 24. августа организује вече посвећено Будванину умјетнику Јовану Јову Ивановићу, оснивачу модерне галерије у Будви.
Планирано је да се публици обрате: Марија Ивановић – кћерка Јована Ивановића, Јероним Драгичевић, архитекта Слободан Митровић и проф. др Александар Чиликов.
Програм се одржава у 21. сат на Тргу између Цркава у Старом граду у Будви а под покровитељством општине Будва.
Биографија Јована Ивановића:
Јован – Јово Ивановић рођен је у Будви, 22. октобра 1932. године у трговачкој породици. По завршетку основног образовања у Будви, кренуо је у цетињску гимназију, па затим се обрео у чувеној Умјетничкој школи у Херцег Новом која се дубоко урезала у његов живот, као и каснији стваралачки рад.
Ивановић је у истој школи дипломирао на одсјеку за вајарство код проф. Драга Ђуровића. Потом одлази у Београд, код Мила Милуновића, што је значило прекретницу за његов даљи умјетнички пут, јер је од чувеног сликара и професора попримио страст за сликањем мора и свијета који њему припада.
Послије Београда усавршавао се у Француској и Италији, а студијско путовање имао је у Чехословачкој. Прву изложбу организовао је у свом родном граду 1964. у згради Зета филма послије које је кренуо са активнијим презентацијама у Италији и Аустрији, Белгији . Од 1964. је члан УЛУЦГ-а, од када учествује на многим значајним колективним изложбама овог удружења.
Међу посљедњима је изложба „Врхови савреме црногорске умјетности“ у Културном центру у Паризу 2004. године, а затим у Барију, Подгорици и Бару.
Био је активни учесник Цетињског салона југословенске умјетности ‘’13. новембар‘’ на Цетињу, на којем је 1974.добио и награду. Учесник је више пута и чачанског салона ‘’ Надежда Петровић.’’
Успјешно се бавио педагошким радом у будванској основној школи Стефан М. Љубиша гдје је са успјехом држао часове ликовног васпитања.
Поред награде Цетињског ликовног салона на Цетињу добио је награду града Будве 1974, Награду за сликарство у Италији (Матера), 1976, као и Награду УЛУЦГ за цртеж ‘’Мило Милуновић“, Титоград.
