А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.
Мт 12, 39-40
Свако читање Светог Писма и сваки сусрет са причама из Библије, доноси нам нешто ново. Сваки пут запазимо нешто што раније нисмо и истакне нам се оно што нам је баш у том тренутку потребно. Тако и сада, баш пред почетак нове школске године, Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске доноси нешто ново, стару причу у новом руху, причу у којој је сабрано много тога. Поред тога што је занимљива, она носи велике и важне поруке за живот наше Цркве, а и за сваког од нас понаособ. То је старозаветна прича о Светом пророку Јони.
Свештеник Павле Божовић, дугогодишњи вероучитељ при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, велики труд, знање и искуство, уложио је да причу о пророку Јони обради из једне шире перспективе и представи је деци кроз девету уметност – стрип.
Зашто баш Јона?
Свети Августин нам каже: ”Нови Завет се у Старом скрива, а Стари Завет се у Новом открива“, а један од најбољих примера за то је и ова прича. Она је интересантна попут бајке (чак подсећа и на неке добро познате приче за децу, али о томе ћемо мало касније), а опет је стварна и у себи крије највеће истине наше вере, које нам Господ Исус Христос лично открива у Новом Завету.
Ако погледамо мало боље и читамо мало пажљивије, у Старом Завету наћи ћемо пуно прича о непослушности, док у Новом Завету срећемо најлепше приче где се та непослушност из Старог Завета исправља. Први пример нам је непослушност Адама и Еве, која знамо како је завршила, али Бог не заборавља никога, па чак ни оне који га не слушају, те нам даје најлепши пример послушности – Пресвету Богородицу, Он се рађа као човек, узима на себе грехе читавог људског рода и говори нам: ”Желим да се сви спасете!” Како се спасавамо? Љубављу и покајањем. Али да се вратимо на пророка Јону. У горенаведеним стиховима Светог Јеванђеља по Матеју, Господ себе пореди са Јоном. Једном кад је проповедао, књижевници и фарисеји тражили су од њега да виде јасан знак за то што прича, а он им је одговорио да им се неће дати знак, осим знака пророка Јоне и као што је Јона био три дана у утроби велике рибе, тако ће и Син Божији бити три дана у гробу. Рекао им је ово јер је знао да они веома добро познају Стари Завет (чак су га знали и напамет), али само знање није довољно за разумевање истина вере.
Јона је био један веома својеглав и непослушан пророк. Оглушио се чак и о директну Божију наредбу да иде у град Ниневију и да незнабошце који су тамо живели позове на покајање и приведе једином и истинитом Богу! Зашто је Бог од свих људи одабрао баш овог мрзовољног бунтовника за ову мисију? Зашто се није обратио некоме ко би без поговора урадио како му је речено? Управо да би дао овај знак о коме причамо, да би кроз његово чудесно путовање открио најчудесније од свих путовања и најчудеснији од свих догађаја, страдање и васкрсење најбољег и најпослушнијег сина, Сина Божијег, Господа нашег. Јона смо сви ми, Божија деца, али несавршени и позвани да кроз ову слику коју нам Бог даје, кроз ову поучну причу научимо да верујемо у Божији план и да увек има неко старији и паметнији од нас.
Бог не дозвољава Јони да остане на лошем путу, те допушта да га прогута велика риба и врати тамо где треба да иде, јер само неко ко схвата своје грешке и каје се, може учинити и да други то ураде.
Сличну слику имамо и у чувеној причи о Пинокију, италијанског писца Карла Колодија. Он је био хришћанин и свакако је инспирацију црпео из приче о пророку Јони. Јона након изласка на обалу из утробе кита, каје се и постаје онакав какав Господ жели да он буде. Пинокио, након низа странпутица и погрешних животних одлука, постаје достојан да постане прави дечак, тек када несебично ризикује живот и одлази такође у утробу кита да би спасио свог оца и творца.
Ово је један од примера да је прича о пророку Јони пријемчива деци. Сликовита је и блиска дечијем начину размишљања. Одрасли често мисле да много знају па траже податке и чињенице (знакове), а деца умеју да гледају дубље и разумеју приче. Између осталог, и због тога нам Господ говори да се обратимо и будемо као деца, ако желимо да уђемо у Царство Божије.
Зашто баш стрип?
Како се средином 19. века појавио модерни стрип, постао је омиљен међу децом и омладином. Генерације и генерације су одрасле и обликовале се читајући стрипове. Захваљујући питкој форми приповедања, ликовима и догађајима који су пропраћени скоро па покретним сликама, памтимо их, цитирамо и постају део нас, урезују нам се у сећање и чини нам се као да смо све и сами проживели.
Сваки стрип има главног јунака, попут Корта Малтезеа, принца Валијанта, Загора, Дилана Дога, Астерикса, као и многих других. Деца их воле, уче од њих, саживљавају се са њиховим авантурама, а има ли стварнијих јунака и живописнијих догађаја од оних које нам пружа Свето Писмо? Отац Павле Божовић, уз помоћ цртежа Bible project – а, показује нам да је Свети Пророк Јона управо један од јунака кога је на овај начин могуће приближити младим читаоцима.
Постоји мишљење да је стрип лако штиво и да је површан. Познаваоци девете уметности знају да је ситуација управо супротна. Уколико је тема стрипа права, он оснажује вредност књиге и подстиче читалачку перцепцију, те управо има способност да мотивише читаоца за доживљај књижевног дела.
Постоје истраживања која су довела до закључка да хумор који често постоји у стрипу (а налазимо га и у овом о пророку Јони), олакшава памћење. Проналазећи хумор, деца се подстичу и на међусобну интеракцију, што такође позитивно утиче на трајно усвајање и разумевање прочитаног. Све ово нам указује на то да је стрип и веома пожељно средство у настави, те у овом случају може бити веома користан за вероучитеље.
Овај вид приказа библијског текста такође омогућава читање млађим узрастима који још увек нису савладали све основе језичког изражавања и не могу самостално и са разумевањем да усвоје градиво, а стрип може да представља мост до самосталног читања књига. Осим тога, добар је помоћник не само у самосталном раду већ и на самом часу, јер када деца испред себе имају слике са дијалозима и ономатопејама, могу да усвоје пуно информација одједном, те ће касније лакше усвојити сам светописамски текст, а вероучитељ добија више времена за тумачење, објашњење историјског контекста и појмова.
”Знак пророка Јоне” може послужити вероучитељима и као инспирација да у настави учине обратно, тако што ће након првог дела часа, уместо да задају ученицима да нешто илуструју или одговоре на питања, ставе пред њих задатак да обрађено градиво преточе у стрип.
Ако читамо срцем и разумемо ову причу, кад будемо следећи пут хтели да на неку обавезу која нам је дата, одговоримо: ”Зашто баш ја?”, сетићемо се чудесног путовања пророка Јоне и вероватно одлучити да ипак послушамо. Много пута ће нам се чинити да је живот тежак и неправедан, али знамо да има смисао и да смо као хришћани позвани да утичемо једни на друге, а тако и себе мењамо набоље. Сваки дан смо позвани да одбранимо и спасимо неку Ниневију око нас и у нама.
Све детаље ове приче, праћене динамичним цртежима, као и многим поучним и забавним садржајем, наћи ћете у овој књижици, која је баш као и најпознатији часопис за децу наших простора ”Политикин забавник”, намењена свој деци од 7 до 107 година, а и оне млађе ако имају некога да им чита.
Тијана Лекић
