Црква Свете Петке у Будви данас у 18. недјељу по Духовима, 27. октобра, на празник Преподобне мати Параскеве, прославила је своју храмовну славу.

Светом литургијом је началствовао протојереј Александар Лекић, а саслуживали су протојереј Анђелко Боричић, старјешина овог Светог храма, протојереј Иван Станишић и јеромонах Василије, сабрат манастира Подмаине.

На крају Свете литургије, бесједио је протојереј Александар Лекић који је казао да је Васкрсење Христово темељ Цркве Божије и да се само на основу њега може објаснити данашње сабрање у овом светом храму, у овако великом броју, као и да само Васкрсењем Христовим можемо да објаснимо светитељку коју данас прослављамо, а којој је овај храм посвећен.

„Читав њен живот извире из Васкрсења Христовог, извире из оне љубави Божије, љубави којом је Бог заволио први нас, којом је познао све нас, љубави којом нас је позвао у ту заједницу да будемо са Њим. И сви смо позвани, па да видимо како ћемо да се одазовемо на ту љубав. То је луда љубав Божја, како рече један Божији човјек. Луда љубав Божија која се не може умом појмити, а онда ако Бог тако лудом љубављу воли нас и ако се ми одазовемо, онда и човјек може да полуди том Божијом љубављу“, бесједио је о. Александар.

Том лудом љубављу Божијом, која нема границе и којом се може стићи на крај свијета, светитељи Божији су завољели Христа, па је наша Света Петка из те луде љубави напустила све, своје отачаство и своју земљу, и отишла далеко у пустињу јорданску и тамо провела четрдесет година. Како је живјела тамо не знамо, то је тајна коју само Бог зна, али можемо замислити какав је био њен живот. Након што је добила глас, вратила се у своју земљу да се тамо упокоји.

„Њено упокојење је било скромно, чак и ван гробља гдје су се људи сахрањивали. Била је незнанка, људи у њеном крају већ је нису знали. Али онда након њене смрти, Бог је прославио великом славом да смо, ево, и ми овдје у Маинама чули за њу и подигли јој свети храм. Од Епивата, мјеста код Цариграда (Истанбула), па даље преко јорданске пустиње, затим Бугарске гдје су биле њене мошти, па Београда до Јашија и ево овдје до Маине, она је с нама данас“, поручио је прота.

Подсјетивши на ријечи данашњег јеванђелског зачала, када је Господ рекао апостолу Петру: Хајде на дубину, отац Александар је казао да Света Петка и нас позива да идемо на дубину, да запливамо са њом на дубину као што је она запливала и дала нам прави примјер:

„То значи да се издигнемо изнад многих ствари које нам данас нуди пали свијет, да се издигнемо изнад површности, плићака, комфора, да се боримо против страсти, против гријеха, као што се и она борила. И да једино на тај начин, тим путем, уђемо у онај живот вјечни којим је она живјела и сада свједочи врло опипљиво тај живот вјечни.“

Протојереј Александар Лекић је закључио да тај вјечни живот, и Христос којег проповједамо, није неки догађај који се десио некада давно и нема везе са нама те да се то види и у Јашију гдје се ријеке људи сливају да би се дотакли моштију Свете Петке, које је чудотворе и исцјељују све људе.

„Тако, драга браћо и сестре, да идемо и ми тим Божјим путем са Светом Петком, да се угледамо на Свете Божје људе и тако достигнемо у то познање истинитога Бога Оца и Сина и Духа Светога, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин!“

Потом су благосиљани и преломљени славски колачи.