Празник Светог великомученика Димитрија Солунског, молитвено је прослављен у подгоричком Храму Св. Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине храма, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића, док је молитвено присуствовао јереј Блажо Божовић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
Таком Литургије, поучном бесједом сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ о. Јован Радовић.
„Великомученици су били људи који се прошавши кроз велика страдања ради Христовога имена, нису одрекли љубави, заједнице и пријатељства са Христом Господом. Такав је био и Св. Димитрије војвода солунски, који је био врло образован и веома богат. Није исто када човјек страда за Христа у младости или у старијем добу, са богатством материјалним или у сиромаштву. Свети Димитрије је свој живот завршио тако што је на молитви прободен копљима. Господ га је прославио тако што је из његових рана промироточило миро, које све до дана данашњег точи.
Нека би Господ дао да и ми имамо љубав Димитријеву и да се угледамо на њега – да ништа не претпоставимо љубави и заједници Христовој“, поручио је прота Радовић.
Затим су сви они који су се припремили, приступили Светој тајни причешћа.
Потом су свештенослужитељи приступили благосиљању славских колача.
Празник и славу данашњим свечарима честитао је протојереј Мирчета Шљиванчанин.
„Нека би Господ даровао свако добро, молитвама Светог Димитрија, здравља, среће и напретка, а изнад свега вјере, знајући да је у Богу живот“, поручио је отац и нагласио да нас Свети Димитрије учи да творимо вољу Божију, гдје год идемо и шта год да чинимо, да Божији благослов носимо гдје год да кренемо.
Отац је на крају подсјетио да када слава која није у току поста, а падне у сриједу и петак (као што је ове године за Митровдан), да се прославља посном трпезом; као и славе које су у току поста (као Никољдан).
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
