,,Овом приликом поздрављам свој возљубљени народ у Црној Гори и свим српским земљама. Хвала вам што сте заједно са нашим Ђедом сачували светиње, морам да кажем да сте ви Његошево српско огледало у које би свако од нас требао да се огледа.“
Јефимија Ђиновић је рођена у Ђаковици у Светој Метохији, чији су коријени из села Ђиновићи надомак Цетиња. Велики је борац за српски народ у свим српским земљама, као и за истину и правду.
Своје прве кораке начинила је у порти манастира Високи Дечани, у којем је и крштена и у истом је запалила прву свијећу. Дјетињство памти као језиво вријеме када се није смјело излазити из кућа, када су силовали и масовно убијали на сваком кораку Србе. Такође, 1999. година је оставила велику рану на породицу Ђиновић, када су падале бомбе, а звуци непријатељаких авиона претворили су њено дјетињство и дјетињство њених вршњака, као и остале дјеце у патњу, страх и бол.
На Васкрс, 1999. године, док се Јефимија играла у двориштву своје зграде, Нато је бомбрадовао оближњу зграду полицијске станице, летјеле су камене громаде и једна од њих је летјела ка Јефимији. Њена, тада трудна мајка, бацила се преко ње и заштитила је. Током одласка из Ђаковице, Јефимија се присјећа да су се чули само обртаји точкова, плач за родним крајем и најљепшим домом.
Годинама касније, Јефимија својим пјесмама преноси радост, а и тугу о страдању свог народа на Косову и Метохији, истичући да се најљепше осјећа када пјева са својим народом на Косову и Метохији. Тренутно снима нову пјесму са сестром Анастасијом, за коју је текст написао њихов отац Ранко Ђиновић. Јефимија се такође бави и хуманитарним радом, помагајући дјеци обољелој од рака и дјеци на Косову и Метохији.
Грачаница
Грачанице моја задужбино света
Невина и чиста ко душа детета
Далеко од тебе издржат’ не могу
Из туђине молитве ти узнеси Богу
Када су ми очи Симониду среле
Данима сам крила болне сузе вреле
Краљице отмена ока ископана
Поклањам ти очи да исцели ране
Верна љубо нашег краља светог
Вековима служиш Христоса разапетог
Ако би ми Господ некад дао сина
Име ћу му дати твојег Милутина
Ја сам поскитана ал ми душу блажи
Грачанице бдиш на вечитој стражи
Где год да се окренем неким чудом сија
Од сад се потписујем твоја Јефимија
Јефимија Ђиновић
