Povodom obeležavanja imendana, praznika Svetog Atanasija Velikog, Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije služio je danas, 31. januara 2025. godine, Svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševe. Sasluživali su izaslanik Mitropolita raško-prizrenskog g. Teodosija, iguman manastira Crna Reka arhimandrit Andrej, arhijerejski namesnik pribojski protojerej-stavrofor Marko Papić, nastojatelj manastira Davidovica arhimandrit Nektarije, nastojatelj manastira Svete Trojice kod Pljevalja iguman Zosima, sabrat manastira Svete Trojice kod Pljevalja jeromonah Matej, protojerej-stavrofor Nikola Perković, sabrat manastira Crna Reka, Eparhija raško-prizrenska, jerođakon Joanikije i protođakon Ivan Savić.
Posle pročitanog odeljka iz Jevanđelja, po blagoslovu Mitropolita Atanasija, prazničnu besedu proizneo je arhimandrit Andrej, koji je sabrane podsetio na žitije Svetog Atanasija Velikog, čestitajući imendan predstojatelju Eparhije mileševske.
Nakon zaamvone molitve osveštani su slavski darovi i prelomljen slavski kolač koji su za svog episkopa pripremile mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom.
Nakon otpusta Visokopreosvećeni je, u pastirskoj besedi, pored ostalog rekao: – Bog nam daje ovakve dane sa posebnom namerom, da ih iskoristimo za svoj duhovni napredak, svoje obnavljanje. Da iskoristimo ovakav dan, pre svega, za dobro sećanje, za sećanje od kojeg ćemo imati koristi.
– Današnji dan je posvećen onoj Svetlosti Hristovoj. Hristos je Svetlost svetu i On nam svetli na razne načine, a naročito preko svojih vernih sledbenika, za koje je On i posvedočio da su oni svetlost svetu.
– Pošto je danas ovde u hramu najviše nas, monaškog imena, onda moramo reći u čemu je suština monaštva. Suština monaštva jeste u hrišćanskom podvižništvu, molitvi, u potpunoj predanosti Hristu. A sami monasi će reći: u hrišćanskom pokajanju. Monasi su oni koji su najdoslednije prihvatili propoved Svetog Jovana Krstitelja na Jordanu, koji je pozivao na pokajanje, na ispovedanje vlastitih grehova, na očišćenje od svih grehova, na umivanje duše.
– Ta rešenost da se potpuno predaje Hristu prati monaha ceo njegov život. Monah želi da se potpuno preda Hristu i da se potpuno oslobodi od svake kontaminacije, greha. Jer oseća beskrajnu ljubav prema Hristu, i prema onima za koje Hristos postrada, to jest, prema bližnjima, besedio je Arhiepiskop Atanasije.
Izvor: Eparhija mileševska
