„Ако ли је сваки човјек чудо,
колико ли је тек чудо човјек,
који се са Богом сусретне и сједини“
Ускоро у штампи!
Ново поетско-прозно дјело о Митрополиту Амфилохију
„ЗАГРЉАЈ ЗА ВЈЕЧНОСТ – БЛАГО МЕНИ, БИЋЕ НЕШТО ОД ТЕБЕ! “
Нова књига о блаженопочившем Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Зетско-брдском и скендеријском и егзарху свештеног трона пећког Амфилохију Радовићу „Загрљај за вјечност – Благо мени, биће нешто од тебе!“ у припреми, ускоро излази из штампе!
Сјећања на великог архијереја цркве Божије, Митрополита Амфилохија, у најновијој књизи „Загрљај за вјечност – Благо мени, биће нешто од тебе“, подијелиће са читаоцима,
-Блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић, Митрополитов сабрат од богословских дана до краја његовог земног живота, који га је исповиједио на болесничкој постељи;
-први теолог из Скадра на Руској Православној Духовној Академији у Москви, професор Цетињске богословије, Аполон Алексејевич Мишченко, од Скадра преко Цетиња до Москве;
-др Сандра Ђурановић, љекар специјалиста ургентне медицине, и први токсиколог у Црној Гори, Митрополитово духовно чадо, која га је лијечила и дуго година бринула о Митрополиту Амфилохију;
протојереј Раде Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Павић Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Василије Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Добрија Радовић, рођени брат митрополита Амфилохија;
хаџи Радован Радовић,
-Митрополитов синовац, професор Цетињске богословије мр Арсеније Радовић;
-Митрополитов синовац, фрескописац и теолог Анастасије Радовић; аутор спјева о Митрополиту Амфилохију „Светигорник“ од 3500 стихова!
-Протојереј Јован Радовић, парох подгорички, синовац Митрополита Амфилохија
-Протојереј Никола Радовић, парох барски, синовац Митрополита Амфилохија
Јереј Братољуб Радовић, парох улцињски, синовац Митрополита Амфилохија
– јереј Владимир Радовић, свештеник у Архиепископији београдско-карловачкој
-Јован Д. Радовић, Митрополитов синовац и дугогодишњи возач
– Свјетлана Самарџија, самостални стручни сарадник за меморијализацију и културу памћења Града Источно Сарајево и докторанд историје Филозофског факултета у Београду
-Иван Булатовић, правник и теолог
-српски народни пјесник Младен Шарчевић Црмнички, који је отпјевао Митрополита Амфилохија у тридесетак пјесама;
-српски народни епски пјесник чтец и теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић, који му је написао акатист тропар, и отпјевао га у више десетина пјесама;
– Раде С. Булајић, виши асистент Православног Богословског Факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, просфорник и архивар Манастира Острог;
-Кнез Иван Петровић Његош
-Јован Маркуш
-Ратко Кривокапић
– Милоица Ђукановић, црквењак древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу;
-Аница Микић из Никшића,
-архимандрит Теодор Бојовић, игуман манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији;
-проторојереј-ставрофор Драгољуб Пантелић, свештеник из Аустралије;
проф. др Ружица Чупић Марић, редовни професор православног Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу;
-проф. др Трипко Драганић;
-Драгана Д. Мирковић, пјесникиња, аутор пјесама „Ђедо“ и „Не дамо светиње“;
-монахиња Севастијана Ускоковић из манастира Свете Јелисавете из Минска;
-Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и Катихетског програма Радио Светигоре,
-Ђорђије Копривица, српски народни гуслар,
-мр Иван Костић, предсједник Двери;
-Павле Брајовић -Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра;
протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Санди, професор Катихетике на Православном Богословском Факултету и дугогодишњи асистент Митрополита Амфилохија
и многи многи други, монаси, монахиње, вјерни, духовна чада Митрополита Амфилохија из свих српских и поморских земаља, и из Грчке, Русије, Француске, Америке, Аустралије…
говорећи своја сјећања на драгог, духовника, професора и учитеља живота, незаборавног светог човјека, Митрополита Амфилохија.
У додатку књиге су и сјећања, бројни говори и ријечи, изговорене на годишњим поменима Митрополиту Амфилохију.
Сва свједочанства у књизи су капи живе воде у безобални океан светотројичне љубави Божије, којом је живио, дисао и ходио овај велики човјек Божији Митрополит Амфилохије…
„Најдубља чежња свих људи свих времена, и оних најпростијих и ониј најумнијих, како и на који начин се срести са Богом, како и на који начин видјети лице Божије. Све људске туге и све људске патње и све оно што је човјек кроз историју радио, имало је управо, свјесно или несвјесно, ту жељу и тај циљ како видјети Бога, како се с Богом срести и како Бога загрлити, како наћи Бога.“
Митрополит Амфилохије
