Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је Свету архијерејску Литургију на Велики Четвртак у Цетињском Манастиру, уз саслужење Његовог Преосвештенства епископа диоклијског господина Пајсија и свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске.
Бесједом се сабранима обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Тумачећи све што се збило на Тајној вечери, Високопреосвећени Митрополит се на почетку осврнуо на догађај Христовог прања ногу Својим ученицима, скренувши пажњу на Господње ријечи упућене апостолу Петру: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после дознати“, те казао да људски ум не може да појми ни једноставније ствари „које се донекле могу објаснити кроз тајну Божије љубави, смирења и снисхођења“, као што је то био овај догађај, а ”камоли да појми Тајну како је Господ дао нама самога себе, као небески Хљеб и као небеско пиће”.
– Он нам је то открио само као своју љубав, али ко ће Божију љубав објаснити? Ми људи не можемо да објаснимо ни тајну љубави људске међу људима, међу сродницима, тајну љубави између мужа и жене, између мајке и дјеце, а камоли Тајну Божије љубави. Међутим Господ је толико пута говорио о томе да је он Хљеб живота и да нам даје себе као Хљеб живота, као небеску храну, да бисмо живјели новим животом, да бисмо се везивали не само за земаљски хљеб, него за њега који је небески Хљеб. Од земаљскога хљеба имамо овај привремени живот – варљиви и пролазни, а хранећи се небеским хљебом имамо живот вјечни, имамо вјечну радост.
Владика је казао да је Господ устројавао спасење свијета кроз Своју жртву, „а права је љубав једино она која је спремна да се жртвује“.
– Господ Исус Христос принио је самога Себе на жртву за цио свијет, али и за свакога од нас појединачно. И зато Тајна вечера нас полако уводи у тајну Великога петка. А тајна Великога петка и смрти Христове уводи нас полако у тајну Васкрсења – новога живота. Како је написано у Светоме писму, када су Јевреји прошли преко Црвенога мора, ,,прођосмо кроз огањ и кроз воду.”
Високопреосвећени Митрополит се дотакао и дубљег смисла Тајне у нашој вјери, рекавши „да је Господ много тога што је важно у нашој вјери оставио да буде Тајна, и да никад не можемо то исцрпити и објаснити“.
-А ја мислим, то је сад моје мишљење, овако чисто људско, да је то Господ урадио по Своме промислу и по Своме човјекољубљу. Јер кад би нам све било јасно и кад би све могли да објаснимо, онда бисмо ми то и обесмислили, и оскрнавили. Али кад видимо да је тајна толико дубока и толико неисцрпна, онда имамо страхопоштовање. Онда урањамо у Тајну Божију и све више се њоме просвећујемо. Тајна љубави Божије, опет кажемо, колико је се год дотичемо по милости Божијој, опет не може да се појми. Како ћемо појмити што нам је Господ дао самога Себе као храну, али не као обичну храну, него храну вјечнога живота? Да бисмо се с Њиме сјединили, да бисмо се с Њиме поистовјетили.
На крају је скренуо пажњу и на то да што се човјек више испуњава љубављу Божијом, то му је ближи и други човјек.
-Што смо више испуњени љубављу Божијом, све смо ближи једни другима, све више волимо једни друге. Дај Боже да нас љубав Божија, која се богато излива у ове свете дане, нарочито преко светих богослужења и кроз свете тајне Христове којих се причешћујемо, да нас она осјени, освети, препороди, обједини и испуни вјечним животом и вјечним смислом. Амин, Боже дај.
