Дио чланова Фолклорног ансамбла ”Растко” из Лондона, који ради под окриљем тамошњег Саборног храма Светог Саве, налази се ових дана у Црној Гори, поводом гостовања на годишњем концерту АНИП ”Ђурђевданско коло”. Они су јуче посјетили Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, узели благослов са гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија и гостовали у програму Радија ”Светигора”.
Основани су 1983. године и од тада до данас непрекидно вриједно раде и окупљају српску дјецу и омладину, трудећи се да на тај начин дају свој допринос очувању српске културе и традиције у дијаспори. Некада то није лако, будући да међу 120 чланова, колико ансамбл тренутко окупља, има и оних који живе мало даље од храма, па је некада потребно чак сат или сат и по вожње да би дошли до храма или на пробу фолклора.
– Примамо децу почев од седам година старости и свако је добродошао. Моментално бројимо око 120 чланова подељених у неколико фолклорних група по узрастима. Радимо упорно. Немамо довољно времена колико би желели и колико би волели да имамо. Родитељи су јако преоптерећени са разним животним обавезама, али ипак нађу времена и доводе своју децу на пробе, што је лепо од њих. Трудимо се да радимо са том децом не само са фолклорним корацима, него и са српским језиком и ћирилицом, да би се очували. Није лако у дијаспори очувати свој језик и писмо, традицију, али радимо на томе и много сам захвална свима који нам помажу, нарочито родитељима који доводе децу и ту су увек ако треба нешто да помогну, прича за Радио ”Светигора” Нада Гркинић, умјетнички руководилац ансамбла.
Путовали су свуда по свијету. Ипак, најдраже им је кад дођу међу своје. У Црној Гори су први пут, али се надају да је ово само почетак једног лијепог пријатељства које ће се у времену које је пред њима само још више изграђивати.
– Са ансамблом могу да кажем да смо путовали доста и још увек путујемо. Били смо чак и до далеке Аустралије, у Америци, Канади, по европским многим земљама, али наравно најдраже нам је кад дођемо међу свој народ. Ово је наш први долазак у Црну Гору и јако сам због тога радосна, јер ми у нашем ансамблу имамо доста чланова чији су родитељи пореклом из Црне Горе. Надам се да ћемо и ми у скоријој будућности угостити наше домаћине и да ће се наше лепо дружење наставити. Ми често играмо улогу домаћина и увек смо отворени за склапање нових пријатељстава, што је, ја мислим, јако важно. Нарочито је то важно у дијаспори, да се деца друже кроз игру и песму и да стекну своје пријатеље са којима остају повезани целог свог живота.
При Храму Светог Саве у Лондону редовно наступају. Црквена заједница окупљена око овог храма чини све што може да се нађе од помоћи овој веселој и разиграној дружини, на коју су веома поносни.
– Редовно наступамо на прославама Светог Саве, прослави Видовдана, одлазимо и у друге градове Енглеске, на разне црквене прославе, националне фестивале. Увек смо активни. Помаже нас Црква, црквена управа, помажу нас свештеници, Коло српских сестара које дјелује при Храму Светог Саве, тако да смо једна жива и компактна заједница.
Играчи ФА ”Растко” из Лондона, Стефан Сврдлин и Андреја Лазић, који су такође били гости ”Светигоре” кажу да је за њих фолклор много више од игре и да све оно што их окупља око Храма Светог Саве у Лондону за њих представља ”парче земље у тућини”.
Стефан је као мали почео да игра и од првих корака се везао за друштво. Сада има двадесет и девет година, програмер је по струци, вриједан и посвећен у свом послу, али га то не омета да у радости дијели сваки слободан тренутак са црквеном заједницом и својим фолклорним друштвом. Стефан је рођен у Лондону, али чистим херцеговачким нагласком каже да је Херцеговац, али да воли и своју Босанску Крајину.
– Родио сам се у Лондону. Моји су родитељи избјегли из Босне и Херцеговине, када је био рат. Тата ми је из Мостара, а мама из Бања Луке. Углавном идем доље сваке године. Ја сам Херцеговац, али волим и своју Босанску Крајину. Кренуо сам да играм са пет година, баш млад јер ме увијек то занимало. Није било потребе да ме неко тјера, ја сам то сам заволио. Имао сам чак прилику и да путујем са ансамблом у Бања Луку на европску смотру. У публици су тада биле моја бака која која живи у Бања Луци и стрина Боса и то је за њих било јако емотивно, оне су се расплакале кад су ме видјеле да играм, а и за мене је то, наравно, био посебан тренутак и остала је једна посебно драга успомена на тај наступ. Са ансамблом сам путовао и у Америку два пута и у разне друге земље по Европи. Сада сам ето овдје, у још једној српској држави, Црној Гори, и драго ми је што сам дошао.
Андреја се родио у Србији и као мали преселио у Лондон. Његов отац, Драган Лазић, је свештеник при Храму Светог Саве. За разлику од Стефана, он је у зрелијим годинама почео да игра, но сада је већ озбиљно загазио у играчке воде. Ради у банци, а ако Бог да, волио би да буде служитељ олтара Божијег.
– Ја сам доста касно почео да играм фолклор, са 18 година, али ето уз доста труда и подршку тета Наде заволео сам и уклопио се у ансамбл. Привукла су ме дружења, да бих касније када сам заиста кренуо да играм, заволео и игру. За мене је фолклор више него сама игра. То је неговање народних обичаја, традиције и културе. Нама је веома драго што се окупљамо као фолклорно друштво, а пре свега у Цркви на светим богослужењима, и сматрамо то својим парчетом земље у туђини. Далеко од матице, али опет кад смо око Цркве осећамо се као свој на своме.
ФА ”Растко” из Лондона ће се на годишњем концерту АНИП ”Ђурђевданско коло” публици представити играма из Шумадије и крајишким играма из Републике Српске. Долазак у Црну Гору искористиће да се поклоне моштима Светог Василија Острошког и посјете Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.
О. Б
