Tokom tri decenije kroz rad ove škole odnjegovana je ideja o okupljanju mladih ljudi sa osnovnim ciljem upoznavanja pravoslavne crkvene muzike, posebno srpskog crkvenog pojanja, ali i šire – muzičke, kulturne i duhovne istorije srpskog naroda. Školu je osnovala blaženog spomena Danica Petrović, uvažena profesorica, muzikolog, neumorni pregalac na polju crkvene muzike, duhovnosti i kulture.
Urednik zvučne spomenice, dr Nataša Marjanović, muzikolog, jedan od autora i predavača Ljetnje škole crkvenog pojanja ”Korneliju u spomen” i naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, kazala je za Svetigoru da je ovo izdanje jedna lijepa slika dosadašnjeg rada ove škole.
– Ovo je svojevrsni album tridesetogodišnjice rada ove divne škole, koja je kao rasadnik crkvenih muzičara delovala, na prvom mestu, zaslugom naše, nažalost, nedavno preminule uvažene prof. dr Danice Petrović, muzikologa, koja je ovu školu osmislila, osnovala, i sa članovima Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca vodila gotovo pune tri decenije. I koja je sve nas, koji smo danas nastavljači te divne tradicije, u toj školi okupila ranije kao polaznike, a vremenom nas je, eto doslovno tako, podučavala da joj postanemo i saradnici, i danas se trudimo da idemo dalje istim putem. A ovo lepo zvučno izdanje je jedna slika dosadašnjeg rada škole.
Izdanje je koncipirano u dva segmenta. U prvom dijelu su arhivski snimci, dok se u drugom dijelu nalaze noviji zapisi. Besplatan primjerak ovog izdanja zainteresovani mogu dobiti u prostorijama Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i prethodna izdanja koja je realizovao Muzikološki institut.
-U prvom delu su sabrani zvučni snimci sa završnih koncerata koji su tokom prethodnih godina, počev od 1996. godine, pa sve do nedavnih godina, održavani u Letnjoj školi. I tu smo se fokusirali da podelu napravimo po žanrovima: na ono što su pevali polaznici mešovitog hora horske radionice, pa onda grupe pojačke, ono što su pretežno jednoglasni zapisi srpskog pojanja, a od 2015. godine u okviru škole radi i radionica za dečiji hor, tako da jedan segment diska oslikava i tu aktivnost. Imali smo želju da prikažemo i novije snimke, tako da smo, baš za potrebe snimanja diska i povodom tridesetogodišnjice škole, organizovali da se naši dragi saradnici, ugledni pojci koji su takođe, što bili učenici u ovoj školi ili već njeni profesori, saradnici i dirigenti, ispevaju jedan niz primera pesama srpskog pojanja koji svakako zavređuju da budu u tako lepoj interpretaciji zabeleženi i dostupni široj javnosti, tako da ti snimci čine drugi dio izdanja.
Ozbiljan i posvećen rad na sakupljanju i prenošenju znanja o srpskom crkvenom pojanju rezultirao je divnim plodovima.
-Negde smo zabeležili, mislim da imamo podatak da je više od 1500, sad je verovatno taj broj narastao i na 1700 mladih ljudi koji su prošli kroz ovu školu. Možete zamisliti koliko je to. To su bili polaznici iz Srbije, iz regiona, iz dijaspore. Često kada govorim o ovoj školi, a čini mi se i svaki put, da upotrebim taj glagol da smo mi ”stasavali”. Po uzoru na Letnju školu u Sremskim Karlovcima osnovane su i neke druge, srodne. Možda još uvek nemaju ovako dugu tradiciju, ali i naša i te druge škole su jedinstvena prilika da laici, odnosno, oni koji nisu učenici bogoslovije ili studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, steknu šira znanja, i teorijska, o istorijatu srpskog pojanja, ali i praktična, samo pojanje. Zaista se trudimo. Pored osnovnih muzičkih radionica, uvek je u rad škole bio uključen taj ciklus predavanja. To su dragocena znanja koja su prenosili tokom svih ovih godina ugledni stručnjaci u svojim oblastima, visoko obrazovani ljudi, univerzitetski profesori, sveštenici, episkopi. A predavanja su bila iz oblasti: istorije muzike, društvene istorije, istorije umetnosti, književnosti. Sve su to bila zrna znanja koja sabrana zajedno pomažu mladim ljudima da i to praktično znanje koje stiču, spremajući se za pojanje za pevnicom ili na tom završnom koncertu, nekako kontekstualizuju, da dožive zaista to naše bogato nasleđe crkvene muzike kao deo ukupne naše kulturne i duhovne istorije.
Ovogodišnja, 33. Ljetnja škola crkvenog pojanja ”Korneliju u spomen” , biće održana u Sremskim Karlovcima, u periodu od 30. juna do 7. jula.
-Prošle godine smo imali to zadovoljstvo da posle niza godina održimo jedan kurs ponovo u Eparhiji budimskoj i na tome smo zaista veoma blagodarni i zahvalni domaćinima, koji su nas tako svesrdno primili, a divno je bilo u Budimpešti i na završnom koncertu. Veoma bismo voleli da i ove godine imamo barem nekoliko polaznika iz Mađarske, a nadamo se i iz Crne Gore. Podgoričani su redovno među našim polaznicima, nekoliko mladih je bilo i prošle godine.Tako da, evo, ove godine se, da tako kažem, vraćamo u Sremske Karlovce, gde je ustvari naše glavno sedište i nadamo se da ćemo nastaviti sa našim lepim radom.
Prijava za ovogodišnju Ljetnju školu crkvenog pojanja se vrši preko Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca. Potrebno je popuniti osnovni upitni formular u kojem zainteresovani za upis napišu svoja prethodna znanja i iskustva, kako bi kasnije bili podjeljeni u neku od radionica – mješovitog hora ili pojačku grupu. Ovogodišnja Ljetnja škola će biti in memoriam, u znak sjećanja na profesoricu Danicu Petrović. U znak sjećanja na profesoricu Danicu planiran je i koncert, koji će biti održan 11. maja u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.
– U znak sećanja na našu profesoricu Danicu Petrović održaćemo i jedan vrlo poseban koncert u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu. Koncert je planiran za 11. maj, ako Bog da, u 18.30 časova toga dana. Dugogodišnji polaznici Letnje škole, koji će se ovim povodom okupiti sa raznih strana, otpevaće notne zapise iz novoobjavljene pete knjige Sabranih dela Kornelija Stankovića. To je praznično pojanje. Tu su pesme iz Mineja, Trioda i Pentikostara, harmonizovane za mešoviti hor. Ukupno ovo izdanje ima više od 1700 strana notnog teksta. Mi sada biramo jedan segment iz tog obimnog materijala, koji će biti spomen na našu profesoricu i prvi put u javnosti iznet ovaj dragoceni materijal. To su istorijski prvi zapisi ove novije tradicije srpskog pojanja, koje je Stanković beležio u Sremskim Karlovcima polovinom 19. veka i potom harmonizovao u duhu ondašnjeg vremena i, je li, te težnje da se u crkvama poje višeglasje, kazala je Marjanović.
O. B.
