У оквиру трибине „Свободијада“ ЈУ „Захумље“, представљена су нова издања Института за српску културу Никшић – „Српске народне мухамеданске јуначке пјесме“, које је сакупио Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић, и „Српске муслиманске народне женске пјесме из Херцеговине“, чији је сакупљач Осман Ђикић.
Збирка „Српске народне мухамеданске јуначке пјесме“, садржи 29 десетерачких пјесама, које је Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић записао у Сарајеву, Мостару, Стоцу и Бугојну.
Друга књига „Српске муслиманске народне женске пјесме из Херцеговине“, изворно насловљена „Херцеговачки бисер“, обухвата 60 лирских пјесама, са око 5.000 стихова, које је почетком XX вијека на ширем простору Херцеговине, међу Србима муслиманске вјероисповјести сакупио Осман Ђикић.
Драгоцјене рукописе чуване скоро 13 деценија, у Архиву Српске академије наука и уметности, открили су, реконструисали и представили у изворном облику, приређивачи Љубомир Милутиновић и Будимир Алексић.
“Српска наука о народној књижевности направила је велики гријех, уопште није посвећивала пажњу прегаоцима, пјесницима, културним дјелатницима и сакупљачима српског народног стваралаштва, попут Омер-бега Сулејманпашића-Деспотовића и Османа Ђикића. Професори народне књижевности и запослени у Институту за књижевност и умјетност, који треба да се баве нашим фолкорним наслеђем, нијесу обраћали пажњу на рукописе у Етнографског збирци САНУ-а. Требало је да прође 130 година да се тако драгоцјене културно историјске чињенице, сведочанство о једном времену, нађу пред читаоцима у форми књиге. Свакако, да те збирке пјесама, њихови сакупљачи и казивачи заслужују да буду предмет проучавања наше науке о народној књижевности. Надам се да ће новије генерације, млади истраживаћи, исправити ту неправду и да ће остала 32 рукописа у Етнографској збирци САНУ, након толико деценија, угледати свијетло дана”, казао је проф. др Будимир Алексић, приређивач.
Публиковане књижевно историјских чињеница, представља важан искорак у валоризацији муслиманског сегмента, српске народне књижевности. Тиме је Институт за српску културу Никшић отворио пут новим радовима на тему заједниства и јединства српског и муслиманског народа.
“Ове књиге – интелектуалне творевине, иако настале много раније, тек у издању Института за српску културу Никшић доживјеле су пуну афирмацију, превасходно захваљујући напорима професора Алексића и професора Милутиновића. Њихов успјех је значајнији, јер је ријеч о првим књигама Института које говоре о заједништву муслиманског и српског народа на простору Босне и Херцеговине”, сматра проф. др Мирослав Додеровић,
На историјско-културни контекст у периоду Аустроугарске окупације, у којем су Омер-бег Сулејманпашић- Деспотовић и Осман Ђикић, записивали народне пјесаме, осврнуо се историчар и публициста из Сјенице, Салих Селимовић.
“Кроз своје пјесме сакупљачи су изражавали своје српство, враћење изворним корјенима, зато њихови рукописи представљају изузетан, историјски релевантан доказ. Сулејманпашић-Деспотовић, Ђикић и многи муслимански пјесници који су се сматрали Србима, у том периоду, крајем XIX и почетком XX вијека, објављивали су своје радове у листовима “Босанска вила”, “Зора”, “Бисер” и “Гајрет “, чији је генерални секретар био најпознатији муслимански пјесник свога времена Осман Ђикић, и улагали огромне напоре на заједништву и једниству српског и муслиманског народа.”
Нова издања Института за српску културу, чији је уредник др Никола Маројевић, пружају увид у деценијама маргинализовано народно пјесништво Срба муслиманске вјероисповјести.
“Књиге пјесама, издања Института за српску културу Никшић представљају камен темељац у грађевини неразоривог српског народа и лијеп су примјер свима који желе да уче и науче којим путем да иду. Омер-бег Сулејманпашић – Деспотовић и Осман Ђикић, иако су били муслиманске вјероисповјести, знали су да су српске националности и са припадницима српског народа били су у заједничком, братском саживоту”, истакао је проф. мр Александар Вујовић.
Модераторка је била пјесникиња Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“.
Промоција нових издања Института за српску културу Никшић, организована је у оквиру репертоара за мај програма Никсићка културна сцена.
Извор: РТВ Никшић
Фото: РТВ Никшић
