Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори саопштила је да је жири који је радио у саставу: мср Јелена Шаковић (члан), доц. др Јелена Газдић (члан) и др Радоје Фемић (предсједник), на сједници одржаној 7. маја, разматрајући материјал који је пристигао на Конкурс за објављивање најбољег прозног и најбољег пјесничког рукописа за 2025. годину, донио једногласно сљедеће одлуке:
1. За најбољи прозни рукопис на Конкурсу изабрана је књига прозе под насловом Смртници, смртнице аутора Александра М. Арсенијевића;
1а. Жири за објављивање препоручује књигу прозе Безличје макрокозма аутора Душана Милијића.
2. За најбољи пјеснички рукопис на Конкурсу изабрана је књига поезије под насловом VARIA PIRA аутора Ђорђа Марића;
2а. Жири за објављивање препоручује књигу поезије Благодарје аутора Слав
2б. Жири за објављивање препоручује књигу поезије Суза свемира ауторке Драгане Ђурковић Тошић.
У образложењу се наводи:
1. Књига приповједака Смртници, смртнице аутора Александра М. Арсенијевића у пуној мјери оживљава концепт сведене, новелистички засноване приповијетке у савременој српској књижевности. Тематско-мотивска дифузност приповједака образује један симболичко-културолошки низ који би се најпрецизније могао одредити као европоцентрични доживљај човјека и свијета. Збирка приповједака је својеврсни водич кроз историју духа Европе, с наглашеним стилско-језичким обиљежјима домаћег стваралачаког искуства. Елементарни семантички парадокс – да су и бесмртници ништа друго до смртници – индукује симболичке противрјечности које се разрјешавају по законитостима одабраног и раскошно оствареног жанра приповједачке прегнантности.
1а. Роман Безличје макрокозма аутора Душана Милијића представља епистоларну форму у којој је презентовано наличје једне историјске епохе, преломљено кроз емоционално-доживљајну призму титулара преписке. Служећи се необичном наративном стратегијом, приповједач успијева да успостави атмосферу једног времена и простора којом се контекстуализује реферисање на главног одсутног јунака у роману – Петра II Петровића Његоша. Дочарава се сложени интеркултурални феномен црногорско-италијанских односа, уз вјешто динамизовање приповиједања елементима авантуристичког жанра.
2. Књига поезије под насловом VARIA PIRA аутора Ђорђа Марића чини јединствен поетски бревијар, у којем су заступљене пјесме различитог мотивског усмјерења које имају различита версификациона и графичка обиљежја. Кроз низ поетских циклуса, обједињених урбаним стваралачким сензибилитетом, искуством космополитизма и фигурацијом путовања, дискретно се открива архетип одисејевске суштине. Основни стваралачки (и животни!!!) императив: вратити се упоришној тачки која се различито конотира, али одговара топосу завичаја, обезбјеђује формално и суштинско јединство пјесничком рукопису.
2а. Књига поезије Благодарје аутора Слав
2б. Књига поезије Суза свемира ауторке Драгане Ђурковић Тошић индивидуализује лирску имагинативну перспективу трагања за тајном онтолошке загонетке. Снажно метафизички надахнута, систематична у артикулисању тежњи лирског гласа, збирка прераста у својеврсну космогонију, илустровану конкретним пјесничким призорима. Поетским аргументима пјесникиња уобличава збирку као прилог незамјенљивости унутрашњег увида заснованог на конвенцијама женског писма.
В. Д.
