Црква Светог Николе у Баошићима прославила је на празник Преноса моштију Светог оца Николаја храмовну славу.
Прослава је започела уочи празника, у сриједу 21. маја, вечерњим богослужењем које је служио јереј Драгoмир Видаковић, парох бијељски.
На сам дан празника, у четвртак 22. маја, служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Илија Мотика, парох баошићки и јереј Ненад Ковач, парох херцегновски. За пјевницом је био протојереј-ставрофор Предраг Видаковић.
На крају Свете Литургије освештани су славски приноси и пререзан колач, а потом се бесједом обратио отац Ненад Ковач, који је честитао славу оцу Илији и његовим парохијанима, те свим свечарима, који Светог Николу прослављају као свог заштитника.
Он је подсјетио да је Свети Николај Мирликијски Чудотворац још за живота чинио чуда, а тек по представљењу његовом, како је казао, ”његова слава се већма распространила од краја до краја васељене”.
”Ми Богу хвала добро знамо шта је то имати за заступнике угоднике Божије. Овдје у Црној Гори се радујемо и поносимо што нам је Господ подарио много светитеља којима прибјегавамо у помоћ, а не само у помоћ, него их прослављамо и онда када нам не треба помоћ јер се радујемо небесима и Богу који је такве чудесне светитеље пројавио и даровао нам.”
Отац Ненад је у наставку протумачио Јеванђеље које се читало – Бесједа на гори од Луке.
”Управо данас када славимо Светог оца нашег Николаја, чули смо у Јеванђељу ону бесједу коју је Христос изговорио: Блажени сиромашни јер је њихово царство небеско. Блажени су они који су сиромашни, који су просјаци духом, који просе и ишту знајући да немају ништа ако им Господ то не подари, па стално вапију небесима: Боже помилуј ме! Подај Господе! И стално смо окренути ка небу. И то су они сиромашни духом. Не сиромашнога духа, него сиромашни духом јер иштемо стално небеску помоћ и помоћ са више јер тиме исповједамо да смо дјеца Божија, да смо чеда Божија и да без онога који нас је призвао у овај свијет не можемо ни дисати, како и овим дахом који је потребан тијелу јер без даха човјек не може да живи, тако и овим дахом духовним – то јест молитвом која је потребна души, без које је душа мртва.”
Он је нагласио да право образовање долази из вјере, јер је страх Божији почетак мудрости.
”Радујемо се Господу који нам даје светитеље, који нас управо уче тој најважнијој школи. Данас је све испуњено и свугдје чујемо ријеч да је образовање на првом мјесту, да је школа на првом мјесту итд. Међутим, видимо да све више што су људи назови образовани – све је више у свијету невоља и зла и све је мање љубави у људима. Зато што образовање није оно што читамо у књигама, које нам се нуди у овом основном, средњем и осталом школовању, него су образовање оно најчистије и највредније знале да подаре наше баке и мајке раније, а то је страх Божији – вјера у Бога. Почетак мудрости, каже премудри Соломон, је страх Божији. Ако човјек нема страха Божијег и страхопоштовања и љубави, јер је она наш водитељ, не само страх, ми страхујемо да се не огријешимо, да не увриједимо нашега Оца, а не због тога што је Он неки гневљиви господар. Да не увриједимо по љубави нашега Оца, због тога је присуство страха у нама. Као кад некога волимо изнад свега па не бисмо жељели ни трунку једну да га повриједимо, да се не рани душа његова и душа наша”, закључио је јереј Ненад Ковач.
По завршетку службе Божије сабрање је настављено за славском трпезом љубави.
О. Б.
