– Hram posvećen Svetim Kirilu i Metodiju u Ljubljani simvol je ljubavi prema Slovu Božjem i bratskoj slozi svih slovenskih naroda – rekao je Episkop Kirilo na hramovnoj slavi u Ljubljani.
Slava hrama Svetih Kirila i Metodija u Ljubljani je proslavljena u Nedelju slepog, 25. maja 2025. godine, Svetom liturgijom koju je služio Njegovo preosveštenstvo Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. Sasluživali su arhimandrit Mihajlo, starešina manastira Gomirja; protojereji Isa Kides i Borislav Livopoljac, starešina ljubljanskog hrama; kao i jereji Milan Jovanović, Radovan Dimitrić, Dalibor Petković, Rade Despotović i Veselin Ristić; i đakon Petar Kozakijević. Pojao je muški vizantijski hor hrama u Ljubljani, kojim je dirigovao Zoran Mihajloski.
Po završetku Svete liturgije i litije oko hrama, blagosloveni su slavski darovi. Usledio je svečani ručak u Parohijskom domu za više stotina ljudi. Među brojnim žiteljima Ljubljane koji su proslavljali slavu svog hrama nalazili su se i g. Dragan Tufegdžić, ambasador Crne Gore; g. Goran Marković, otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije; gđa Biljana Marilović, ministar savetnik u Ambasadi Bosne i Hercegovine; kao i predstavnici Ambasade Republike Grčke. Episkop Kirilo je čestitao starešini hrama ocu Borislavu, sveštenstvu i svim pravoslavnim Ljubljančanima hramovnu slavu:
– Danas su nas okupili veliki učitelji i prosvetitelji, ravnoapostolni Sveti Kirilo i Metodije. Oni su slovenskim narodima donijeli svetlost, kao što Gospod kaže u Jevanđelju: Budite svetlost svetu. Oni su za nas bili upravo ta svetlost koja je osvetlila put vere, otvarajući duhovne oči naše duše i srca. Pročitani odlomak iz Jevanđelja govori o slepcu od rođenja kojeg je Gospod iscelio. Na sličan način i slovenski narodi su bili duhovno slepi sve do primanja istinite hrišćanske vjre. Veliki deo te svetlosti dugujemo upravo Svetim Kirilu i Metodiju, koji su slovenskim narodima doneli Jevanđelje na jeziku koji im je bio razumljiv. Njihova misija, koja je započela u devetom veku, predstavlja prekretnicu u istoriji Slovena. Iako su i pre njih dolazili hrišćanski misionari, nisu imali uspeha, jer su insistirali da se vera propovedala samo na latinskom, grčkom ili jevrejskom jeziku. Sveta braća su, naprotiv, pokazala da se Božja riječ može i treba prenositi narodu na jeziku koji razume. Jezik koji su nam Sveti Kirilo i Metodije predali nije bio običan. To je bio osveštani jezik, jezik na kojem su prvi put prevedene bogoslužbene knjige. Na njemu nema psovki, praznih reči i ljudske filosofije. To je jezik Crkve, jezik molitve, jezik kroz koji nam je predata reč Božja. Prve reči koje su preveli bile su: U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ta Reč, taj Logos – Hristos jeste suština misije Svetih Kirila i Metodija. Njihov rad nije bio u službi ljudske mudrosti, već u službi spasenja da bismo i mi postali slovesan narod, sposoban da razume, primi i živi po reči Božjoj. Sveti Kirilo, nazivan Filosofom, bio je obrazovan u mnogim mudrostima svog vremena, ali nije došao da Slovenima donese grčku filosofiju. Došao je da im donese Reč Božju, da nas učini narodom koji više nije duhovno slep, već progledao u Hristu. Crkva, kao Nojeva barka, i danas sabira sve koji se spasavaju. Hristos nije došao samo za jedan narod, već za sve. A mi, kao potomci slovenskih naroda, pozvani smo da njegujemo ljubav i jedinstvo – ne samo među Slovenima, nego i prema svim ljudima, jer Bog je ljubav. U tom duhu, radujmo se što u glavnom gradu Slovenije, Ljubljani – gradu čije ime znači ljubav – postoji hram posvećen Svetim Kirilu i Metodiju. To je simbol ljubavi prema Slovu Božjem i bratskoj slozi svih slovenskih naroda.
Izvor: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
