Протојереј Мирослав Петров архијерејски намјесник из Чачка из Епархије жичке, началствовао је Светом литургијом која је у Саборном храму Светог Јована Владимира у бару служена на празник Силаска Светог Духа на апостоле. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, отац Мирослав обратио се вјерном народу рекавши да на данашњи 50. дан, по надумном и људским језиком неисказивом чуду Христовог Васкрсења, почиње овоземаљска историја Цркве Христове.
„У 50. дан ученици, који су се, видјевши Господа да се вазноси на небеса, са радошћу вратили у Јерусалим, што нам указује да је то што су они видјели, иако је био растанак од учитеља и Господа, ипак била радост над њима, у душама и срцима њиховим. И у таквој радости, окупљени у једној соби у Јерусалиму, чекали су испуњење обећања Васкрслог и Вазнетог Господа. А то је да њих, своје ученике, неће оставити сироте и самотне у свијету овом пуном страдања, већ ће им послати Утјешитеља, Духа истине који од Оца исходи, и Он ће их увести и утврдити у свакој истини, у свакој ријечи коју је Господ изговорио док је био са њима, а коју они по људској слабости нису могли да спознају, и те дубине благе и животворне ријечи Христове сазнају на прави начин.
Данас, у празник Педесетнице, празник Тројице или Силаска Духа Светога на апостоле, испуњава се то обећање Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, да ће послати Духа Светога, кога је послао, чули смо из дјела апостолских који се читају од данас, широм свијета у православној Цркви Христовој. Како је изгледало то јутро у Јерусалиму, како се зачуо хук великог вјетра, велике олује, и да су се над апостолима појавили огњени језици који симболишу и представљају и силу, али и благодат и благослов Духа Светога. Од тада до данас и кроз све вијекове до другог долазка Господа нашег Исуса Христа, Дух Свети се излива, не само на његове апостоле и ученике, као у онај дан у Јерусалиму, већ на Цркву Његову. А Црква Његова смо у овом страдалном времену, и сви ми који свједочимо Христа распетог, васкраслог и вазнетог. Исповиједамо вјеру у беспочетног Оца, Сина његовог возљубљеног који се вјечно рађа од Њега, и Духа Светога који од Оца исходи.“
Ми, наставља прота Мирослав, исповиједамо вјеру у Свету Тројицу. Три личности божанске, Оца, Сина и Духа Светога, сваки са својим личносним карактеристикама, али један у божанској суштини која за нас људе, као творевину, остаје несазнајна и неиспитана.
„Али оно што можемо да сазнамо, што можемо да испитамо, што су велики духовници и Оци Цркве Христове, кроз ових 2000 година њеног трајања овоземањског, успјели да својим животима и молитвама докуче, то је да се милостиви и човјекољубиви Господ открива цјелокупној својој творевини својим нетварним енергијама. И да се трудимо кроз овај живот, постом, молитвом, подвигом, чињењем добрих дијела, праштањем, ширећи мир, али не овај овоземањски, јер је он лажан, крхак и нестваран, већ онај мир који нам је Господ преко својих апостола оставио у седми дан по свом Васкрсењу.
Ми, православни хришћани, дужни смо да тај духовни, тај небески мир, истински мир, најприје у својим срцима и својим душама, својим мислима задобијемо, борећи се са свакојаким искушењима, које нас непрестано из дана у дан сналазе, које у ствари треба да буду само моменти где ћемо јачати своју вјеру и трудити се да задобијемо тај потребни мир. А онда, исповиједајући Оца, Сина и Духа Светога, свједочимо Оца нашег небеског, да би други видјели и повјеровали, управо због онога шта ми свједочимо.“
На крају своје бесједе отац Мирослав напомиње да ми треба да свједочимо ријеч Господњу. Треба да свједочимо Његову благу и радосну вијест коју смо чули у данашњем Јеванђељу, ону која се чита на празник Педесетнице. А то је, да ће из онога који буде слушао и испуњавао ријеч Господњу потећи ријеке воде живе, воде живота вјечнога.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
