Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, 10. јуна, на Духовски уторак Свету литургију у цркви Светог Илије у селу Веље Дубоко, у Ровцима.
Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију саслуживали су: јеромонах Михаило (Пајовић) настојатељ манастира Костриковача, јеромонах Гаврило (Штрбац) сабрат Цетињског манастира, јереј Петар Милутиновић, јеромонах Ахилије (Анђеловић) сабрат манастира Костриковаче и ђакон Огњен Боричић, уз учешће сестара монахиња и вјерног народа.
У току Литургије Митрополит Јоаникије је миропомазао новокрштене дјевојчице Милицу и Стеванију.
У бесједи по отпуству, говорећи о празнику Педесетнице – Тројчиндану, Владика је казао да ни Свети апостоли Христови који су били Његови најближи ученици, нису на почетку могли да разумију све што им је Христос говорио о Духу Истине, Утјешитељу којега ће послати и који ће их увести у сву Истину, него да су то схватили касније. Како су духовно напредовали, ”они су поимали смисао Његових ријечи”, рекао је Митрополит Јоаникије.
”То говори о нашој ситуацији – да смо ми због гријеха и због удаљености од Бога помрачени, и да смо се отуђили од Бога. У оној ситуацији у којој су били Свети апостоли и ми смо сви, а они су имали ту предност што су били непосредни ученици Христови, могли су слушати и Његове ријечи и гледати Његова дјела и гледати Његово лице, свога Спаситеља. Међутим, видимо да су и они имали доста потешкоћа, доста препрека да разумију, да схвате, и не само да схвате, него да приме Божију истину. И Господ је на крају обећао, дао им упутства, прије него што се вазнио ка Оцу Своме на небо: – Немојте се никуд разилазити из Јерусалима. Будите заједно у молитви, као што су то послије и учинили, докле се не обучете у силу са висине, докле не примите обећање Оца Мојега”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Он је подсјетио да су дванаесторица ученика Христових заједно са Пресветом Богородицом и малом заједницом вјерних у Јерусалиму свакодневно били у заједници, у молитвама и у ишчекивању, те да се Силазак Светог Духа на апостоле у виду огњених језика догодио у недјељни дан, док су били на молитви.
”Показао се видљиво, као пламичак огња. Просто да би било свима увјерљивије. Тада су се Свети апостоли заиста обукли у силу са висине, а то је сила Божије истине, правде, љубави, доброте, дарова Божијих. Тада су Свети апостоли били надахнути од Бога, прожети потпуно Божијом љубављу, Божијом истином и правдом. Испунили се силе Духа Светога и тада су добили пуномоћство да испуне ону ријеч Божију, заповјест Божију, коју је рекао својим ученицима: Идите и проповједајте Јеванђеље цијелом свијету и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа.”
Владика је скренуо пажњу на то да су апостоли на које је сишао Дух Свети у виду огњених језика исти они ученици Христови који су се из страха разбјежали на Велики петак, и тиме се ”на неки начин обрукали”.
”Међутим ти исти апостоли који су у једном моменту показали слабост, када су се обукли у силу са висине, у силу Божије истине, правде и љубави, они су постали и неустрашиви и непобједиви и неодољиви, него су кроз цио свијет као орлови Духа Светога надахнути Божијом истином проповиједали Јеванђеље Христово.”
Он је додао да је то исто Јеванђеље стигло и у Ровца, у којима је народ свједочио вјеру и у најтежим временима када се више живјело од вјере и борбе за слободу, од части и љубави према своме роду, него од хљеба.
”Више су имали духовнога богатства, него овога земаљскога. У свему земаљскоме су очигледно били поприлично оскудни, али су били богати: чашћу, истином, добротом, љубављу, храброшћу, родољубљем и борбом за своју вјеру, за своју Цркву; за своју културу; за свој идентитет; за своје претке и за своје потомке. Тако да је из овог великог ровачког племена израстао велики број угледних великих људи, значајних историјских личности.”
Митрополит је поучио да се прецима треба поносити, али да је важно мислити и о томе како данас живимо, да би они који долазе послије нас имали по чему добром да нас памте.
”То је веома важно. Знате како је кад одраста дијете које има добре родитеље, које има добре претке, па увијек може са поносом да каже чији је и откуда је и како је, а друго је богами… Тешко је то за дјецу кад родитељи немају никаквог ауторитета и то дијете осјећа и нема никаквога ослонца, чврстине. Такво дијете се много мучи. Може и оно да израсте да буде велики човјек, али је њему много теже, него онима који су одрасли у здравим породицама. Данас је породица у кризи, треба да водимо рачуна о породици, треба да водимо рачуна о дјеци што више, јер у њима је и наша нада и наш ослонац, и Бог ће нас питати како смо се односили према дјеци, према младом покољењу и шта смо им оставили”, закључио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије у својој бесједи.
Митрополит је потом одслужио парастос код Часног крста постављеног на старом кућишту Бећковића у засеоку Вукодо, у Вељем Дубоком, који су у спомен на своје родитеље Вука и Зорку и своје часне претке који су положили свој живот за Крст Часни и слободу златну подигли њихови потомци – велики српски пјесник Матија Бећковић, његов покојни брат Љубо и сестра Љубица са породицама 2010. године.
У бесједи након одслуженог парастоса, Митрополит Јоаникије је казао да сјећајући се Вука Бећковића и његовог страдања на бојном пољу са још 30 000 својих сабораца, важно поменути и сјетити се тешког крста који је Вуковим страдањем понијела и његова честита удовица Зорка.
”Остала је Зорка са малом дјецом, са Матијом, Љубом и Љубицом. Остала сиротиња, али она није била сирота у духу, она је такође била велики јунак и велики витез. Наоружала се вјером и надом и љубављу, подигла своју дјецу, извела их на пут, прави, истинити, и они су све троје ишли стазама којима су ишли и њихови родитељи.
Митрополит је подсјетио да је ово крсно знамење на огњишту својих предака подигао пјесник Матија Бећковић, у спомен на свога покојног оца којем се данас не зна ни гроба нити мрамора, али и у спомен на своју мајку и остале честите и велике претке, међу којима је увијек било великих јунака.
Он је додао да страдање Бећковићевих родитеља подсјећа на најпотреснији роман, али и да се кроз то њихово страдање виде и дарови Божији на њиховој дјеци.
”Преко Крста Христовога који је ова породица увијек цјеливала и коме се клањала дошли су и дарови Божији на нашег великога пјесника, који је надахнут од Бога написао поезију која се учи напамет, и коју и умни људи не могу баш тако лако сву дубину да разумију, а и прости људи разумију онолико колико им треба, а сви – и умни и образовани и прости и неуки, сви уче из дјела Матије Бећковића. Није случајно, не би те дарове Матија могао развити да није имао такве родитеље, таквога оца, јунака, витеза и такву благородну, честиту и побожну мајку”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.
О. Б.
