У цркви Светог Ђорђа под Горицом на Духовски уторак служена је Света литургија.

Светом службом Божијом началствовао је архијерејски намјесник подгоричко-колашински протојереј-ставрофор Гојко Перовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и учешће вјерног народа.

По прочитаном Јеванђељу сабранима се бесједом обратио отац Гојко.

”Блаженства су Господња поука како треба да се владамо у овоме животу, а истовремено су и назнака зашто смо ми створени. За који живот смо створени или смо се догодили на овоме свијесту? Неко каже родили, неко каже бачени овдје, неко каже не знам окле сам ни куд идем. Господ је овим блаженствима тачно назначио да су блажени они који су чисти срцем, рецимо, јер ће Бога видјети. Па су блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати. И тако свако блаженство говори да оно за шта смо створени није овдје, него нас чека у будућем вијеку, а да бисмо дошли до будућега вијека Господ нас тачно учи како треба да се односимо према другим људима и како треба да трпимо све што дође. И сиромаштво и нека зла ријеч, како каже, и прогони, лаж најгора због Христа на рачун хришћана. И човјек се просто начудити не може ни до данашњега дана колико зла и лажи људи су у стању да измисле за људе који нормално иду у Цркву, пале свијеће, моле се Богу, жене марамом покрију главу, мушкарци посте и жене посте итд. Толико то људе иритира да човјеку памет стане колико лажи од првих вјекова, од оних римских гоњења до данас, колико лажи на рачун хришћана. Господ је то на неки начин прорекао у овим блаженствима”, казао је између осталог отац Гојко.

Подсјетивши на ријечи пјесникиње Десанке Максимовић да је срећа лијепа само док се чека, отац Гојко је казао да смо дошли на овај свијет да бисмо праву срећу добили не овдје, него тамо.

”Она је рекла: само док се чека. Овдје је јасније речено, да је најљепша срећа она коју ћемо дочекати. Али, што се овога живота тиче, од Рајскога врта, кад је Господ створио Адама, створио га је не да би тамо стајао на једном мјесту тај Адам, него да би се развијао и растао, па и кад је пао и отпао Господ је обећао Утјешитеља и читава историја људскога рода је историја чекања праве среће.”

На крају је отац Гојко пожелио сабранима да остану у вјери Господњој, да би, како је казао ”видјели праву срећу за коју нас је Господ и назначио”.