У Недјељу Свих светих, прву по Духовима, 15. јуна, молитвено је обиљежена осамдесетогодишњица страдања великог народног збјега на путу од Подгорице (Везировог моста) до Зиданог моста у Словенији.
Светом архијерејском литургијом у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита будимљанско-никшићки г. Методије и преосвећене господе епископа пакрачко-славонског Јована и буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве, у молитвеном присуству вјерног народа.
По прочитаном јеванђелском зачалу, бесједио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поручивши да је Божији промисао устројио да баш на празник Свих светих молитвено обиљежимо осамдесетогодишњи спомен на страдање остатака краљевске војске у отаџбини, свештеника и преко 20.000 вјерног народа, којег су Титови комунисти побили у Словенији, послије завршетка Другог свјетског рата, током маја и јуна 1945. године:
„Побијени су на звјерски начин без суда и пресуде, лишени права на гроб и достојни помен. Међу побијенима било је много оних који су пострадали без икакве своје кривице, само зато што су били антикомунисти. Било је наравно и грешних, али нико се од њих није одрекао своје вјере нити своје Цркве.“
Архиепископ цетињски је нагласио да се данас сјећамо оних који су побијени братском руком а послије тога злом вољом и насиљем комунистичких власти гурани у заборав преко 50 година Међутим, њих Бог није заборавио, ни њих, ни њихово страдање:
„Данас на празник Свих светих над њиховим расутим костима по словеначким брдима и јаругама, помолићемо се усрдно заупокојеном молитвом са светима упокој Христе душе слугу твојих. Вршећи овај помен не призивамо нове братске сукобе и освету, не дао Бог, него призивамо мир душама побијених и опроштај гријехова и њима и онима који су их побили. Увјерени смо да су се они пред Богом праведним судијом већ измирили и једни другима опростили. Ако је тако на небу, онда нека тако буде и међу нама овдје на земљи.“
На крају свог архипастирског слова Високопреосвећени Митрополит Јоаникије најсрдачније је заблагодари драгом Владици Кирилу и његовом свештенству на братској љубави и великом труду око организације овог помена.
„Посебно се захваљујемо браћи Словенцима на гостопримству и свему што су учинили за очување сјећања на страдање наших сународника побијених од комуниста. Браћа Словенци, а међу њима посебно истичем драгог пријатеља доктора Митју Ференца, учинили су велико дјело, пронашли су око 600 масовних гробница, побијених православних хришћана по јаругама брдовите и шумовите Словеније. Због тога Словенији и драгим Словенцима дугујемо вјечну и братску захвалност“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Литургијском сабрању у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић и министар Славен Радуновић, као и више посланика Скупштине Црне Горе.
Свету литургију је преносила је РТВ Словенија.
Након евхаристијског сабрања, обиљежавање осамдесетогодишњице страдања великог народног збјега у Словенији, настављено је у парку сјећања у Камнишкој Бистрици – Спомен-капели посвећеној Свештеномученику Јоаникију и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима. Парастос невино пострадалим жртвама, којима се ни дан-данас не зна ни гроба ни мрамора, служили су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји, у молитвеном присуству вјерног народа.
Сабору у спомен на страдање мноштва невиних, побијених од братске руке у прољеће 1945. године, присуствовали су и потомци пострадалих из разних крајева Црне Горе. Посјету спомен подручју у Камнишкој Бистрици сваке године организује Удружење „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве, које се годинама бави судбином око 20.000 мушкараца, жена и дјеце, који су се нашли у словеначким шумама, у намјери да се придруже Енглезима. У мјесту Камнишка Бистрица, само у једној од више гробница затрпано је око 3.500 учесника збијега из Црне Горе.
Обиљежавање 80 година од страдања свештенства и народа у Камнишкој Бистрици, које је почело синоћ 14. јуна, представљањем двије књиге о страдалном путу од Везировог до Зиданог моста, а настављено данас 15. јуна, Светом литургијом и парастосом, организују Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена општина Љубљана.
Подсјећамо да је невино пострадалим први парастос у Камнишкој Бистрици служио 2006. године блаженопочивши Митрополит Амфилохије са тадашњим епископом будимљанско-никшићким, а садашњим Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем, свештенством и вјерним народом.
Удружење „Открићемо истину“ на мјесту гдје се налази једна од највећих масовних гробница из тог времена, подигло је спомен-капелу посвећену Светом свештеномученику Јоаникију црногорско-приморском и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима, коју су 13. јуна 2015. године освештали и у њој служили Литургију и парастос блаженопочивши Митрополит Амфилохије и тадашњи мирополит загребачко-љубљански, садашњи Патријарх српски г. Порфирије. Тада је прочитано преко шест хиљада до тада прикупљених имена страдалника.
Весна Девић
Фото: Алексеј Ристић
БЕСЈЕДА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. ЈОАНИКИЈА, У ЉУБЉАНИ 15. ЈУНА 2025. ГОДИНЕ
Прошле недјеље прославили смо Педесетницу, празник Силаска Светога Духа на апостоле и ученике Господње. Тај празник често називамо рођенданом Цркве, зато што су свети апостоли примањем Светога Духа добили божанско пуномоћство да проповиједају благу вијест Христову и да све народе крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа.
Свети Серафим Саровски је рекао да је циљ хришћанског живота стицање Духа Светога. То је сагласно са Божијом заповјешћу „будите Свети јер сам ја свет“. Бог наш, који је једини свет и извор светости, може дати освећење и душе и тијела. Он излива дарове Духа Светога на своју Цркву, на хришћане, на нови Израиљ Божији који је сабран са свих крајева земаљских и од свих народа и језика. Зато Цркву Христову којој је Он глава, а покреће је и надахњује Дух Божији, доживљавамо као продужену Педесетницу у свим временима. Огњени језици који су видљиво сишли на апостоле, на прву Цркву, непрестано силазе, тајанствено и невидљиво на вјерне кроз сву историју Цркве. Зато је природно и логично да послије празника Педесетнице прослављамо и празник Свих светих, оних који су се у љубави Божијој освећивали даровима Духа Светога.
Свети се међу собом по много чему разликују. Својим рођењем долазили су у овај свијет са различитим и увијек препознатљивим даровима. Разликују се по службама које су вршили. Неки су били свештеници, други војници или цивили различитих служби и занимања. Многи су пострадали као дјеца. Још већи број је оних који су мученички пострадали у свим осталим узрастима, све до старости. Свети који нијесу пролили крв за Христа, били су мученици по савјести, дали су своје срце Господу. Иако су свети разни и различити, они су обједињени као гране на истом стаблу, то стабло је заправо Христос, које вјечно цвјета и рађа слатке плодове. Све свете обједињује иста вјера, исто крштење, исти дух. Сви су се добровољно опредијелили, као што чусмо из Светог јеванђеља, да узму крст свој и крену за Христом. Носећи крст свој, сви су, милошћу Божијом, постали саучесници Христових страдања и Његовог тридневног Васкрсења, Његове побједе над смрћу. Узети крст свој и ићи за Христом не значи само одвојити се од својих родитеља, што Господ од својих вјерних тражи, и поднијети бол због тог раздвајања, него и одвојити се и од својих личних лоших навика и склоности, мана и гријехова. То изазива још већи бол у бићу човјековом. Јер лоше навике и гријеси постепено срасту са људском природом. Зато узети свој крст значи борити се са собом, са својом огреховљеном природом. Кријепећи се именом Божијим и силом Часног крста, човјек у тој борби успијева, одбацује своје гријехе, препорађа се, постаје нови човјек, слободан од лоших навика и чист од гријехових прљавштина.
Рекло би се да на овом путу означеном Крстом Христовим човјек губи своје сроднике, па и своју душу, али није тако, него ће на овом путу истински задобити и своје сроднике и спасиће душу своју. Кроз ту борбу примиће и дарове Духа Светога.
Као што је преко Крста и Васкрсења Христовог сишао Дух Свети Утјешитељ на Цркву у дан Педесетнице, тако и хришћани кроз сва времена стичу Духа Светога и освећују се носећи крст свој, кроз кога дјелује сила Крста Господњега и благодат Светога Духа. Тако постају грађани Царства небескога и улазе у вјечну заједницу свих светих чији празник данас прослављамо.
Драга браћо и сестре, Божији промисао је устројио да баш на празник Свих светих молитвено обиљежимо осамдесетогодишњи спомен на страдање остатака краљевске војске у отаџбини, свештеника и преко 20.000 вјерног народа, којег су Титови комунисти побили овдје у Словенији, послије завршетка Другог свјетског рата, током маја и јуна 1945. године. Побијени су на звјерски начин без суда и пресуде, лишени права на гроб и достојни помен. Међу побијенима било је много оних који су пострадали без икакве своје кривице, само зато што су били антикомунисти. Било је наравно и грешних, али нико се од њих није одрекао своје вјере нити своје Цркве. Сјетићемо се данас оних који су побијени братском руком а послије тога злом вољом и насиљем комунистичких власти гурани у заборав преко 50 година. Међутим, Бог их није заборавио, ни њих, ни њихово страдање. Данас на празник Свих светих над њиховим расутим костима по словеначким брдима и јаругама, помолићемо се усрдно заупокојеном молитвом „са светима упокој Христе душе слугу твојих“. Вршећи овај помен не призивамо нове братске сукобе и освету, не дао Бог, него призивамо мир душама побијених и опроштај гријехова и њима и онима који су их побили. Увјерени смо да су се они пред Богом праведним судијом већ измирили и једни другима опростили. Ако је тако на небу, онда нека тако буде и међу нама овдје на земљи.
Најсрдачније благодаримо драгом Владици Кирилу и његовом свештенству на братској љубави и великом труду око организације овог помена. Посебно се захваљујемо браћи Словенцима на гостопримству и свему што су учинили за очување сјећања на страдање наших сународника побијених од комуниста. Браћа Словенци, а међу њима посебно истичем драгог пријатеља доктора Митју Ференца, учинили су велико дјело, пронашли су око 600 масовних гробница, побијених православних хришћана по јаругама брдовите и шумовите Словеније. Због тога Словенији и драгим Словенцима дугујемо вјечну и братску захвалност.
