„Гурнут бих да паднем али ме Господ задржа“, посматрајући своју унутрашњост узвикује псалмопојац Давид, велики покајник, човек кротак и смирен, добоко духован, који је снагом своје вере дошао дотле да постане најславнији цар у историји Јудејског царства. Спољашње околности су ме подстакле да паднем, да будем онај који не делује по божанским законима, подстакле ме да учиним грех, говори он, али он види и силу Божију која је ту и држи га да не пропадне сасвим. То му је дало снаге да издржи и претрпи она страшна гоњења цара Саула и да не допусти да у његовом срцу изникне ни трунка освете. На завист је одговарао кротошћу, на мржњу је одговарао добротом. Зар то исто није радио и Господ Исус Христос овде на земљи?
Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу Самарјанке, на дан када прослављамо светог великомученика Георгија.
