На подгоричком градском гробљу Чепурци, данас, 20. јуна 2025. љета Господњег, сахрањени су земни остаци проф. др Светислава Поповића (1955 – 2025), који се јуче упокојио у Господу.
Опијело је служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије са свештенством Митрополије црногорско-приморске, а ожалошћеној породици се ријечима утјехе обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина храма под Горицом.
„Бог у овај свијет шаље људе са различитим задацима, са многим даровима и талентима, које човјек у овоме животу треба да оправда и да их умножи. Ми смо се данас сабрали да сузом и молитвом испратимо са овога свијета једнога великог човјека који је своје многе дарове и таленте, којима га је Бог обдарио, умножио на добро како своје породице, тако и Цркве Божије и друштва у којем је живио.“
Говорећи о блаженопочившем Светиславу Поповићу, отац Мирчета је посебно нагласио онај дио његовог живота и рада који се тиче живота Цркве – Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве у Црној Гори:
„Када је дошао блаженопочивши Митрополит Амфилохије да обнавља разорене и запустјеле храмове, да обнавља живу вјеру у народу, наравно, то није могао сам, потребни су му били сарадници. Међу првима који је дошао, што се тиче грађевинске и архитектонске струке, да помогне и да буде уз њега у тој великој обнови је свакако наш Светислав Поповић којега данас испраћамо.“
Подсјетио је прота да је Светислав са својим блаженопочившим братом дао немјерљив допринос у пројектовању Саборног храма Христовог васкрсења, али и током његове градње те да је био на многим задацима и састанцима током 20 година градње ове светиње која данас краси Подгорицу.
„Можете замислити који је то био посао?! И када је долазио, увијек је давао руку и пружао стручну, али и сваку другу помоћ коју је могао, да би се Саборни храм сазидао – од идеје, темеља, па до његовог освећења. Сјећам се, као да је јуче било, када је као дјечак, иако је имао скоро 60 година, дотрчао и донио употребну дозволу прије освећења Саборног храма, која је неопходна када се нови објекат отвара“, присјетио се о. Мирчета Шљиванчанин, који је дуго година био секретар Саборног храма Христовог васкрсења.
Много је храмова и манастира у којима је Светислав учествовао и својом стручношћу и знањем помагао, али и када су биле у питању друге ствари, како је истакао прота, увијек је имао решење, знао је коме се треба обратити и није се штедео само да се то заврши. Посебно је истакао његов велики допринос у пројектовању, изградњи Храма Светог Јована Владимира у Бару, али и пројектовање Храма Свете Петке у његовим Бјелопавлићима. Дао је свој допринос у раду многих научних скупова, у многим књигама, публикацијама, монографијама које су се писале о манастирима и црквама. Због свега тога, од Цркве је и награђен највећим одликовањима Српске православне цркве: орденом Светога Саве и орденом Светога Јована Владимира.
„И наравно није Свето ту престао, него је и даље све до свог задњег дана, док га болест није савладала, био ту. А Јеванђеље каже: У чему те затекнем, у томе ћу ти судити. Он од нас одлази рано, могао је још да живи, да ужива са својом дивном породицом, са својом Бебом, са својом дјецом Маријом и Луком, али је Божја воља другачија. Међутим, оно што је важно када живимо овдје, колико год да поживимо, је да испунимо оно за што нас је Бог послао и да оне дарове које нам је Бог дао употријебимо на добро народа, на добро своје породице и друштва у којем живимо, а примјер тога је заиста Светислав Поповић. Нека му Господ дарује Царство небеско, покој његовој племенитој души, а његовој породици нека дарује благослов, здравља, срећу и напредак. Амин“, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, опраштајући се од новопрестављеног слуге Божијег Светислава.
Од проф. др Светислава Поповића јуче се опростио и крај његовог одра одслужио помен Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је, изражавајући саучешће породици, исказао своју велику захвалност и поштовање према личности, лику и дјелу блаженопочившег Светислава Поповића.
+++
Проф. др Светислав (Гаврило) Поповић рођен је 5. априла 1955. године у Подгорици, гдје је завршио основну и средњу школу. На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао 1980. године, а докторску дисертацију одбранио 2010. године.
Уважени професор Светислав Поповић, дугогодишњи редовни професор и декан Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе у Подгорици, учествовао је у многобројним активностима у обнови и изградњи храмова у Црној Гори.
По идејном рјешењу, такође покојног, архитекте професора Предрага Ристића, заједно са својим покојним братом Јованом, пројектовао је Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Такође по идејном рјешењу Предрага Ристића, проф. др Светислав Поповић пројектовао је и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару. У свом родном Даниловграду пројектант је Храма Свете Петке, који је тренутно у изградњи.
Носилац је ордена Светог Саве II степена и ордена Светог Јована Владимира, које додјељује Свети синод Српске православне Цркве.
