На празник Сабора Светих дванаест апостола – Павловдан, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом празнику у требињском селу Доли. Високопреосвећеном Владици саслуживали су протојереји-ставрофори Момчило Пејчић и Милан Бужанин, и ђакон Душко Орашанин.
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије је нагласио да је Христос највећи догађај, долазак и сусрет у човјековом животу. Ако Он не одређује све догађаје у човјековом животу, сваки час и смисао живота, онда је све помијешано – све је на погрешном мјесту. Кад Он дође на прво мјесто и кад љубав према Њему надвлада у срцима људи, онда она све односе уређује и човјек зна како да воли ближње, себе и свијет, како да се односи према другима и како да живи.
Говорећи о изгоњењу демона из бјесомучника, владика је поучио да су у том тренутку уз Господа били апостоли, али да је Господ чекао да се изњедри љубав, да се апостоли усаврше у љубави. Смирено је ишао кроз свијет, допуштајући да га ђаволи исповиједе прије људи. Сва творевина му се клањала, а људи нису, нити су знали ко је Он. У данашњем Јеванђељу Господ, који све држи у својој власти, допушта да оде земаљско имање како би показао да је душа најважнија. Спасење људско много је важније него хиљаде свиња, него имање, комфор, него поуздање у земљски свијет – било да је то слава, част, богатство, углед, положај, тијело, здравље, памет, други људи. Бог је одредио тако да човјек само у Њега има поуздање, да се у Њега нада, да је Он сусрет који све сусрете човјекове одређује – највећа љубав човјекова.
