Душан Крцуновић на Агори: „Пресвета Богородица је симбол очувања оне изворне човјекове боголикости, која је у вези са човјековом слободом и достојанством “
У емисији причамо о философији, хришћанству те појавама у савременом друштву са доцентом др Душаном Крцуновићем, професором на Филозофском факултету у Никшићу гдје предаје Философску антропологију и Модерну онтологију и вјежбе из Античке философије.
На Агори градимо мали азбучник духовне културе и животно важних савремених феномена.
Уочи великог празника Успења Пресвете Богородице говоримо и о Пресветој Богородици и о смислу празника, а слушате и о томе да се Богородица именује као „Пречасна“, „Преблагословена“, „Пренепорочна“, „Смјестилиште Несмјестивог“, „Зора тајанственог дана“, „Мати живота“ … што потврђује специфичности православне „хришћанске мариологије“.
„Цијела наша православна цивилизација се надовезује на Византијско царство, оправдано названа Маријанска цивилизација, јер је Византијска царевина узела управо Пресвету Богородицу за своју небеску заштитницу“.
За Павла Евдокимова, Пресвета Богородица је „Архетипска жена“, а Александар Шмеман говори о Њој као „Архетипском човјештву“.
„На питање ко је човјек најбоље је да покажемо на икону Богородице, јер она репрезентује човјештво као такво. Празник Успења је круна тог човјештва, зато што је Пресвета Богородица симбол очувања оне изворне човјекове боголикости, која је у вези са човјековом слободом и достојанством“.
