АКАТИСТ СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ГАВРИЛУ ЖУПСКОМ
Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драги наши Архипастири, пастири, часни свештеници, монаси и монахиње, и вјерна чеда наше Свете Цркве, драга браћо и сестре, господо хришћанска, поводом 120 година од рођења Светог Свештеномученика Гаврила Жупског (1904-1942), вашој љубави и пажњи доносимо новонаписани Акатист, Тропар и Кондак и молитву, које је по благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија писао и завршио чтец и теолог Блажо Љ. Даниловић.
После Акатиста је и кратко житије Светог Гаврила Жупског, које је написала игуманија Амфилохија Драгојевић, садашња игуманија манастира Шудикова код Берана, а на крају је и епска пјесма „Мученичка смрт јеромонаха Гаврила Дабића“ аутора Блажа Љ. Даниловића.
Молитвама Светог Свештеномученика Гаврила Жупског Господе Исусе Христе помилуј и спаси нас. Амин!
(Приредио Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Агиологије у
Богословији Светог Петра Цетињског)
АКАТИСТ СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ГАВРИЛУ ЖУПСКОМ
(Твореније чтеца и химнографа Блажа Ч. Даниловића)
Кондак 1.
Одабравши да Богу послужиш свим бићем својим у ризу спасења си се одјенуо, поставши уистину вјерни слуга Свете Тројице, оче часни, врлинама украшени.
Радуј се Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Икос 1.
Родитеља својих си био чедо благословено и није те привлачила слава овога свијета, него си од ране младости похитао да узмеш на плећа благи јарам Христов:
Радуј се, цвијете изабрани да се у монашку одећу обучеш!
Радуј се, јелене што си похитао ка извору благодати!
Радуј се, јер ћеш са Ангелима пјесму Пресветој Богородици узносити!
Радуј се, јер ће се тобом небо обрадовати!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 2.
У Путинцима сремским се родивши, од младости си Христа Бога у срце смјестио, желећи да школу изучиш и роду послужиш и да са свима који Христа љубе у светом Храму пјеваш: Алилуја!
Икос 2.
У Сремским Карловцима се учећи, потом си и монашку школу у Раковици изучио, да би себе припремио да Христу Богу послужиш:
Радуј се, јер си путем истине чврсто корачао!
Радуј се, јер си од извора воде живота хтио да се напојиш!
Радуј се, јер си мач духовни хтио у руке своје узети!
Радуј се, јер си на подвиг смјело закорачио!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 3.
Тебе, који си Ангелској војсци познат био, ништа не мога задржати да Господу служиш, стога си у Храм Пресвете Богородице у Савини похитао, одјећом спасења се огрнувши и запјевавши Богу: Алилуја!
Икос 3.
Мноштво Ангела угледало је тебе, који се у Ангелском лику у срцу своме радоваше, када постригоше власи косе твоје:
Радуј се, јер си за свијет умро а за вечност се родио!
Радуј се, јер си похитао на послушање од Господа ти повјерено!
Радуј се, јер ћеш и чин ђакона примити!
Радуј се, јер ћеш у чину јеромонаха служитељ Евхаристије постати!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 4.
Када си чин свештенослужитеља примио, у Будви, Режевићима и Петровцу службу Божију ћеш служити, и Господа смјело величати, учећи побожни народ да му поје: Алилуја!
Икос 4.
Срце се твоје весељем испунило, јер си у молитвама призивао име Христово, које је изнад свакога имена:
Радуј се, Свете Евхаристије пламени служитељу!
Радуј се, Манастира Режевића старјешино!
Радуј се, јер си народ свој кроз Христа ватрено љубио!
Радуј се, заблистао си као дивни човјек Божији!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 5.
Оставивши Боку и Приморје, по благослову у Лавру Немањића у манастир Морачу пошао си, да и тамо на корист Цркве Христове будеш побједник, кличући: Алилуја!
Икос 5.
Сводови Морачког манастира, изнад Светигоре, слушали су хвале и појање, које си Тројици Светој и Светима узносио:
Радуј се, јер си у Храму гдје је Свети Стефан Пиперски и Жупски служио!
Радуј се, љепотом Цркве опчињен још ревносније Богу угађао!
Радуј се, јер ниси бјежао ни од какве невоље него си све трпљењем подносио!
Радуј се, јер си Христа Бога више од ичега на свијету волио и за њега живио!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 6.
Ни у Морачи светој се не заврши подвиг твој, него си и у земљу Светог Василија у Манастир Дужи отишао, да и тамо Христу Богу народ приводиш, смјерно кличући: Алилуја!
Икос 6.
Уским путем истине ходећи, сваки благослов си са радошћу примао и на послушање хитао:
Радуј си, јер си у земљи Светог Василија служио!
Радуј се, јер ти Херцеговина дом постаде!
Радуј се, јер те Мајка Божија никад не остављаше!
Радуј се, заштитом Пресвете Богородице оснажени!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 7.
Чудни бијаху монашки путеви твоји, јер си из Херцеговине у Манастир Жупу као некад Свети Василије дошао, да у Цркви Апостола Луке запојеш Господњу пјесму: Алилуја!
Икос 7.
У Храм Божији, Апостола и Јеванђелиста Луке, сама Пресвета Богородица те позвала да ту Сина Њеног прослављаш:
Радуј се, јер си се удостојио да управитељ Свете обитељи будеш!
Радуј се, јер си служио у храму онога који је икону Мајке Божије насликао!
Радуј се, јер ти је и Свети Василије покровитељ био!
Радуј се, на путу спасења врлинама украшени вазда си хитао!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 8.
Само Христу Богу се клањајући и њему Јединоме служећи, нијеси престајао у бурном и смутном времену да му кличеш: Алилуја!
Икос 8.
Бура безбрижности надвила се и над тобом и манастиром, јер дође вријеме оних који се истине и Христа одрекоше:
Радуј се, што ћеш исповједник истине постати!
Радуј се, јер Христа ни за шта дао нијеси!
Радуј се, јер ћеш страдањем да Га посвједочиш!
Радуј се, јер ћеш за Господа живот положити!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 9.
Дође вријеме да за Господа часно пострадаш, и принесеш себе на Олтар Мученика, јер те ухватише они који не поју Богу: Алилуја!
Икос 9.
Безбожници ухватише тебе, невино јагње, да те ради вјере у Бога и живот вјечни убију:
Радуј се, јер ћеш славом Мученика за Христа засијати!
Радуј се, јер ће те Сам Господ утјешити!
Радуј се, јер ћеш страдање у крви примити!
Радуј се, јер си вјечним вијенце украшен!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 10.
Из Манастира Светог Апостола Луке, одведоше тебе јагње невино безбожници комунисти, који не поју Богу: Алилуја!
Икос 10.
На суд су довели тебе који на правди страдаше, да би ти ставили кривицу коју нијеси имао, као и Господу и Спаситељу твоме:
Радуј се, јер ћеш вјенџц славе небеске примити!
Радуј се, јер ти једино оружје и одбрана Христос Господ бијаше!
Радуј се, боли ћеш за њега поднијети!
Радуј се, вјечни вијенац Славе ћеш примити!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 11.
Знајући да ћеш страдање примити, братији која ти хљеб даде рекао си, неће ми требати и пошавши запјевао си Богу: Алилуја!
Икос 11.
Они од народа одрођени, свезаше тебе душу чисту, да те мукама муче јер си Свештенослужитељ светиње над светињама:
Радуј се, јер те Господ Христос свјетлошћу обасјао!
Радуј се, јер ће те у страдању укријепити!
Радуј се, јер ће те и Мајка Божија са Светим Луком тјешити!
Радуј се, плату ћеш од Христа Господа добити!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 12.
Осудивши те ни због чега гледаху каквом би те смрћу уморили а ти уздајући се у Господа пјевао си радостно Алилуја!
Икос 12.
На јаму звану Плоча, доведоше тебе Служитеља Христовог, псујући ударајући те, и крв точаше низ образе твоје, и у јаму те убацише из које су се чули болни вапаји твоји:
Радуј се, ти који си у мукама скончао!
Радуј се, јер тргаху мученичке власи косе твоје!
Радуј се, јер ти име Христово стално прослављаше!
Радуј се, јер братија сахрани часно тијело твоје!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 13.
Свети Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа страдалниче у крви, прими молитве нас недостојним слугу Христа твога, и даруј исцељење свима који цјеливајући часни гроб твој и часне Мошти Твоје, узносе хвалу Христу Богу нашем: Алилуја!
Овај се Кондак чита три пута затим Икос 1. и Кондак 1.
Икос 1.
Родитеља својих си био чедо благословено и није те привлачила слава овога свијета, него си од ране младости похитао да узмеш на плећа благи јарам Христов:
Радуј се, цвијете изабрани да се у монашку одећу обучеш!
Радуј се, јелене што си похитао ка извору благодати!
Радуј се, јер ћеш са Ангелима пјесму Пресветој Богородици узносити!
Радуј се, јер ће се тобом небо обрадовати!
Радуј се, Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
Кондак 1.
Одабравши да Богу послужиш свим бићем својим у ризу спасења си се одјенуо, поставши уистину вјерни слуга Свете Тројице, оче часни, врлинама украшени.
Радуј се Свештеномучениче Гаврило Жупски, за Господа Христа у крви пострадали!
МОЛИТВА СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ГАВРИЛУ ЖУПСКОМ
Свети Новомучениче Гаврило Жупски, смрт за Христа Господа претрпевши, удостојио си се вјенца непролазног, а Господ те пројавио у наше дане, када Митрополит Амфилохије у твој Манастир Светом Апостолу и Јеванђелисту Луки посвећен, доведе часне монахиње, који гроб твој украсише. Свештени гроб твој постаде мјесто утјехе и исцјељења а ти украс манастира Светог Луке, цијеле славне и јуначке Жупе и свете српске цркве наше и свега православља.
Сазна се за тебе, Новомученика, и за страдање твоје, када си одведен и на правди Бога у јаму бачен од безбожника комуниста. Страшни вапаји твоји парали су небо, а твоја душа похитала Христу у загрљај.
Мучитељи чупаху власи косе и браде свештене твоје, и крв твоја натапаше ризу твоју. Стога те Господ вјенцем славе увјенчао а монахиња Стефанија прву икону твоју по благослову Митрополита Амфилохија наслика, да ми грешни пред њом узносимо молитве да нас заступаш код Господа.
Закрили свештеномучениче, својим молитвама манастир твога подвига, и сестре монахиње, дивне подвижнице Христове љубави, које у њему честито служе Господу и пред твојим гробом и светим моштима кандило пале и духовне пјесме и молитве приносе.
Помени и нас, светитељу, који твој спомен поштујемо, и испроси нам у Господа Христа искупљење од свих падова наших греховних.
Принеси молитве Пресветој Богородици, да се заузме код Сина Свога да нам Благ и Милостив буде, и излије благослов свој на све људе добре воље, који се у Господа уздају. Помјани светитељу пред престолом Божијим и све оне које нема ко да спомене, који страдају, болују и пате и искушења подносе, разумјевши њихово страдање умоли Господа славе да им дарује снаге и да их укријепи, као пто је тебе кријепио и штитио.
Не заборави нас, Tи, који си себе Господу на жртву принио, него моли цара Славе, и заједно са Светим Апостолом и Јеванђелистом Луком и Преподобним Стефаном Пиперским и Жупским, да се спаси твој род Србски и Светосавски.
Ти си у Бога милост стекао, стога се моли и за нас грешне, који славу Богу узносе а хвале теби, за Господа Христа страдалог, Новомученика и Свештеномученика у све вјекове вјекова. Амин.
Тропар Светом Свештеномученику Гаврилу Жупском
Глас 4.
За Господа Христа којему си од младости служио,
Ране смртне и страдање си поднио,
И удостојио се бесмртног вијенца,
славом мученика узвеличао се јеси,
на небу си међу новомученицима просијао,
Свети Свештеномученице Гаврило Жупски,
моли Христа Бога,
да спаси нас који те поштујемо
и спомен твој прослављамо!
Кондак Светом Свештеномученику Гаврилу Жупском
Глас 8.
Мученичким венцем украсио си главу своју,
од безбожника страдање и смрт си претрпио
и показао се као красота Цркве међу новомученицима,
Гаврило оче наш Свети,
радости и похвало Жупљана,
и свега српског рода,
и цијелог Православља,
не заборави нас који с вјером поштујемо Свети спомен твој,
и сви ти кличемо, радуј се оче од Господа прослављени!
Акатист и молитву, тропар и кондак, Светом Свештеномученику Гаврилу Жупском, по благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија заврши и написа, молећи се светитељу за спас и приносећи му молитвени дар, теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић, чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла, на празник Преподобног Симеона Јуродивог и Светог пророка Језекиља 3. августа 2024. године Господње у Рисну.
Свети Свештеномучениче Гаврило Жупски моли Бога за нас!
Игуманија Амфилохија Драгојевић
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ГАВРИЛА ЖУПСКОГ
У порти манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој налази се гроб Светог новомученика Гаврила Жупског. Од када је почела обнова овог манастира, марта 1998. године, сестре су се, првих дана по свом доласку, упознале са животом и страдањем некадашњег игумана. Од тада почиње и њихово молитвено сећање и обраћање овом светитељу, који је постао, поред Светог апостола Луке и Преподобног Стефана Пиперског и Жупског, заштитник ове свете обитељи.
У дугој ноћи страдања Светог новомученика Гаврила, на дан празновања Благовести Пресвете Богомајке, а уочи Сабора Светог архангела Гаврила, овај Свети Мученик пошао је стазом уском, за својим Господом. Окружен непријатељима, сам без ичије помоћи понео је свој крст и испио чашу страдања за Христа. Будући да је пострадао невин, без властите кривице, бачен у јаму Драговољића плоча, са мноштво народа убијеног на правди Бога, о Светом Гаврилу се нерадо говори у Жупи као и о другим таквим жртвама у Црној Гори. Саставивши повест о овом мученику, ми је износимо, са намером да прославимо његов спомен, а не да би некога оптужили. У временима нашег свенародног страдања, тешко је разлучити жртве и кривце. А над свима нама суди Бог. Гаврило Дабић је рођен у селу Путинци у близини Сремских Карловаца, 1904. године, од побожних и благочестивих сремских ратара, оца Димитрија и мајке Пелагије. Крстио се у храму Светог Архангела Гаврила и добио је име Георгије, по своме куму Георгију Радуловићу. Данас у Путинцима нема више ни једне куће Дабића и уопште има мало православног живља – већину становништва чине Немци и Мађари. О детињству Георгија не знамо готово ништа, само су остали подаци да је изучио основну школу и два разреда гимназије и Богословију у Сремским Карловцима са одличним успехом, а затим и Монашку школу у Раковици.
Монашки постриг је примио 27. 09. (9.10) 1927. године на Светог Великомученика Нестора, у двадесет трећој години живота, добивши име Гаврило, по Архистратигу Божијем, што је тајанствено и наговестило дан његовог мученичког страдања на Сабор Светог Архангела Гаврила. Те исте године примио је ђаконски чин, од стране преосвећеног бококоторског епископа Кирила у Саборној цркви Светог Николе у Котору и постао записничар у Епархијској Конзисторији. Следеће године је рукоположен за јеромонаха добивши парохију будванску, затим и петровачку и постао вјероучитељ у тамошњој основној школи. Убрзо је и настојатељ манастира Режевића, налазимо запис: „Како манастир Режевићи није имао дуже времена настојатеља, манастирске зграде су оронуле и садашњи настојатељ Гаврило их оправља и настоји да манастир што више утврди.”
Јеромонаха Гаврила налазимо у манастиру Добриловина 1936. године. Колико је био тамо, не знамо, само постоји запис да је у месецу јануару те године пребачен у манастир Морачу, јер је дотадашњи игуман манастира Морача Данило, прешао у Острог. У најтежим данима за наш народ постављен у ову велику светињу, труди се колико може да јој послужи. Помаже изгладнелом народу, прима избеглице и сиротињу, храни ниште. Као вјерни свједок тадашњих догађаја, пише извјештај митрополиту Јоаникију: „Гледао сам позване резервисте, све старије људе, како крећу са својих огњишта, остављајући своје фамилије, многи без зрна жита. Препоручују ми и моле, да им фамилије не пуштам и да им помажем у невољи. Обећавам да ћу учинити све што могу.”
Људи који су га познaвали свједоче да је био свуда радо приман, веселе нарави, али и „озбиљан као анђео, какав свештеник треба да буде.” Живећи са својим народом, он је гладнима помагао, тужне тјешио, са веселима се радовао.
Народ креће у рат и пева – како Свети пише у писму и додаје:
„народне пјесме које ничу из дубине душе сваког Србина – Црногорца, разлежу се долином Мораче… Ваше Високопреосвештенство, овим изражавам не само моју мисао, но и мисао народа овога краја, и у свих Вас име молим, да примите изразе дубоког поштовања и захвалности и да будете израз народа овог краја, код Његове Светости Патријарха
.
В. Д. настојатељ Гаврило Дабић“
На почетку Другог светског рата за Црну Гору наступају тешка времена. Многа омладина и интелектуалци, затровани атеистичком идејом, ширили су је по градовима и селима. Прво су се обрачунали са Црквом, свештенством и народом који је хтео да сачува вјеру. Када је рат почео, закони су престали да постоје, а многи су заборавили и онај Божји закон којим су одгајани од малена. Идеологија је оправдавала њихове поступке и средства.
Јеромонах Гаврило је као вриједан и поштен добио послушање да среди манастирску економију у манастиру Морачи, да сачува манастирску имовину. Тада и почиње његово страдање. Првих дана маја 1941. године наоружани мјештани су упали у манастир Морачу и под претњом смрти натерали јеромонаха Гаврила да својом руком напише писмо митрополиту Јоаникију, како је напустио манастир у присуству учитеља, председника општине и управника поште и све запечатио, а кључеве дао манастирском ђаку Радосаву Обреновићу. Натерали су га да напише и следеће редове: „Према досадашњем настојатељу, г. Дабићу Гаврилу, народ овога краја, је сасвим нерасположен, с обзиром на поступке именованог, те би било у интересу општем и овог манастира да се постави неко друго лице за настојатеља, макар и неко од мјесних пароха за извесно вријеме.”
Иако је ово писмо било написано под претњом смрти и није било званично, митрополит Јоаникије је упутио за управника манастира пароха, свештеника Душана Јанковића, а јеромонах Гаврило је био позван на одговорност, да се јави на Црквени суд што је напустио манастир без благослова. У својом муци, упућује писмо владици:
„Ваше Високопреосвештенство, у највећој скромности и оданости, узимам слободу извјестити Ваше Високопреосвештенство о сљедећем: Као што је познато, већ неколико година по решењу законите духовне власти, водим управу манастира Мораче. Морача је увјек била видно српско-православно свјетилиште. Увјек је узимала, а и сада узима учешће у помагању сиротих и невољних. Доказ је све то, да на манастирском земљишту живи око двеста православних породица. Данашње несређено стање искористили су несавјесни појединци, заборављајући на светињу манастира и на добра која манастир чини народу и почели су да стварају неред.
Дана 2. 5. 1941, једна руља од 15 до 20 друга, дошла је у манастир Морачу, и мене, као настојатеља, силом оружја и на груб начин истјерала из манастира, наређујући ми да се у манастир не смјем повратити. Пријетили су ми убиством. Пошто су мене силом отјерали из манастира, заузели су манастирске зграде и сву покретну манастирску имовину. Ову руљу су предводили: Радомир Бијелић, учитељ, Димитрије Марковић, кафеџија и предсједник општине Милосав Бакић.”
Jеромонах Гаврило је премјештен у манастир Ждребаоник. Ту је остао само петнаест дана, а онда је због потребе Цркве послан у манастир Дугу са о. Платоном. Тамо затиче стање манастира такво, да је ту немогуће живјети и опет нерасположене мјештане. Одатле пише митрополиту Јоаникију:
„Прегледао сам манастир и сву његову покретну и непокретну имовину. Цјелокупна непокретна имовина је издата у закуп… Покретна имовина састоји се из неколико тањира и двије пињете, као и архива за неколико година. Од живога, манастир нема ни мачке. Готовине по дневнику касе нема. Све што је приходовано, то је и расходовано. Хране нема. У кући, кров и плафони толико су оронули, да без генералног реновирања, зграда је неупотребљива. Црква са црквеним утварима и богослужбеним књигама буквално су иструлели од влаге, од првога додира комади отпадају. Високопреосвећени, да ми је икако било могуће примити управу манастира Дуге, Ви знате да бих то учинио ради ваших родитељских савјета и пријатељских осјећања према мени, а нарочито у овим данима страдања наших светиња и свештенства. Да сам имао бар толико гдје да главу склоним, да се са чим покријем и комад хлеба, задовољио бих се и не би вам досађивао. Молио сам околне сељане да ми бар за једно мјесец дана дају једну сламарицу и један покривач и бар један комад хљеба, па ћу платити. Ни то нијесам могао наћи.
Љуби Вам десницу Ваше одано чедо
јеромонах Гаврило Дабић; 28. 5. 1941.“
После још једног оваквог писма јеромонах Гаврило добија благослов да иде у манастир Градиште, на приморје, а да сам плати путне трошкове јер је прешао у други манастир „по властитом захтјеву”.
У манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој У манастир Светог Луке дошао је 16. августа 1941. године, гдје је постављен да води све намјесничке дужности, економију и књиге. Маја мјесеца исте године, убијен је архимандрит Никодим Јањушевић, који је обновио Жупски манастир и то од сопствене уштеђевине коју је зарадио, дуго радећи у Америци. Пљачкаши, будући у свези са манастирском послугом, ушли су са лакоћом и убили архимандрита Никодима и опљачкали манастирску касу. Још се чува у манастиру преписка архимандрита Никодима, тј. тужба упућена жандармерији да се ухапсе послужитељи, написана два дана пре убиства.У то време је у манастиру био и јеромонах Саво Шалетић, који и даље наставља да живи у Жупи по доласку јеромонаха Гаврила. Архимандрита Никодима су убили, а остали су исти послужитељи – мајка и син, који су примљени у манастир да преживе, али су се полакомили на манастирско имање. Крајем марта и почетком априла 1942. године биле су најжешће борбе између четника и партизана на потезу Острошка греда – Међеђе (висораван која се налази између Манастира Острог и Жупског Манастира). У то вријеме су партизани од Жупе направили тзв. „слобод- 30 ну територију”, свуда су по селу патролирале партизанске јединице. Јеромонах Гаврило је окружен са свих страна недобронамерним људима.
Тако је започело страдање новомученика Гаврила. Жалио се малобројним пријатељима да добија претње, те је тражио од комшија да му позајме пушку и бомбу. Тадашњи „манастирски шумар” Симо Вулић је поткрадао шуму, а манастирски послужитељи су планирали да преузму све што је у манастиру остало. Пошто им је настојатељ отац Гаврило био препрека морали су да га се ослободе. Тада су партизани имали своју станицу милиције на Мачку, те га они пријављују да сарађује са четницима. Воде га на саслушање, али му не налазе кривице.
Из Митрополије стижу прогласи, да свештеници у овим тешким временима сачувају достојанство служитеља Божјег олтара. 6. априла стиже писмо где се захтева од Светог Гаврила да напише извештај о владању свештенства и братије обитељи. Поред њега је ту живео само јеромонах Саво. Не знамо да ли је написао и послао извештај. Сутрадан је одведен из манастира.
Да би га оптужили, послужитељи одлазе у станицу милиције, и доводе партизане у манастир. За то вријеме, Симо Вулић одлази у шуму изнад манастира, лупа и сече. Зову о. Гаврила да иде и ухвати лопове. Он се пење на брдо изнад манастира. За то време долазе партизани који га траже. Чују вику на брду, и у том им манастирски радници говоре: „Ено га горе, чујете му глас, отишао је Гаврило код Баја Станишића.”
Сљедећег дана, на празник Благовијести, што је те године био и трећи дан Васкрса, долази партизанска тројка, одмах после Свете Литургије да га воде у станицу. О. Гаврило је миран, хоће да спакује парче хљеба. Послуга се чудно понаша, његов сабрат Саво Шалетић, још горе, вели: „Тамо гдје ти идеш, хљеб ти неће требати.” Кад падне мрак, одводе га у Драговољиће, гдје је јама, звана Плоча, дубока десетак метара. Већ је напуњена жртвама. Не знамо да ли су га дуго тукли или мучили. Али је народ причао, да је три дана још био жив у јами, међу лешевима који су се распадали. Многи су чули како зове у помоћ.
У мају мјесецу, власт се мења у Жупи, долазе четници, а тек у августу специјалне санитетске јединице се спуштају у јаму, и ваде тела из јаме. Благословом митрополита Јоаникија, 16. августа 1942. године, тјело Светог Гаврила сахрањено је на манастирском гробљу, гдје и сада почива. По сведочанству јединог преживелог очевица, тело је било доста очувано, само је постојала једна рана на челу, од ударца или од пада у јаму. Са Светим је пронађено и једно дјете, такође убијено.
Опијeло је извршио парох жупски Стојан Костић. А бесједио је на сахрани прота Мирко Кнежевић, о томе, како је јеромонах Гаврило страдао ради свог поштења, за крст чaсни и вјеру православну.
У данашње време у манастир Светог Луке долазе на гроб Светог Гаврила многобројни поклоници. Забиљежена су и неколика исцељења. Сваке године на Благовјести и Сабор Архангела Гаврила своје молитве упућујемо новомученику. Свештеномученик Гаврило је канонизован заједно са осталим новомученицима Српске Православне Цркве, који су пострадали у вријеме гоњења од стране богоборних комунистичких власти.
Свештеномученик Гаврило Жупски налази се на заједничкој икони Светих новомученика из Митрополије црногорско-приморске, у центру које је насликан свештеномученик Јоаникије, Митрополит црногорскоприморски.
По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија сестринство манастира сакупља податке о животу новомученика Гаврила, а монахиња Стефанија је израдила и његову посебну икону.
Свештеномучениче Гаврило моли Бога за нас!
(Краће житије Светог Свештеномученика Гаврила Жупског, првобитно објављено у часопису „Светигора“ образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, Васкрс, април 2010.; година XIX; број 199. стр. 29-31)
Јеромонах Гаврило Дабић је рођен септембра 1904. године у Путинцима у Србији. Основну школу и два разреда Гимназије завршио је Сремским Карловцима, а монашку школу у манастиру Раковица код Београда.
Монашки чин је примио 27. Септембра 1927. године у манастиру Савина у Боки Которској, а јерођаконски чин 16. октобра исте године. Јеромонашки чин је примио 1. априла 1928. године од епископа бококоторског и дубровачког Кирила Митровића и постављен је за привременог пароха у Будви.
Поред будванске, отац Гаврило је опслуживао петровачку и режевичку парохију. Био је настојатељ манастира Режевића, а потом еј служио у манастирима Морачи, Дужи и Жупи Никшићкој.
Јеромонах Гаврило је на Благовијести 1942. Године из манастира одведен од стране партизана. Одвели су га у свој штаб и не зна се тачно шта је било са њим до момента смрти и како је мучен, али је његово унакажено тијело нађено у јами званој Плоча код Драговољића. Тијело му је одатле пренесено у августу 1942. године у манастиру Жупа Никшићка, гдје је и сахрањем на монашком гробљу манастира Жупе.
Чтец Блажо Љ. Даниловић: Мученичка смрт Гаврила Дабића
МУЧЕНИЧКА СМРТ ЈЕРОМОНАХА ГАВРИЛА ДАБИЋА
ДИВНА ЖУПО ОЛТАРУ СЛОБОДЕ
ЂЕ АНЂЕЛИ БОЖИЈИ КОЛО ВОДЕ
ТИ СИ ВАЗДА УЗДАНИЦА БИЛА
ЈУНАКЕ СИ МНОГЕ ПОРОДИЛА
ШТО СУ УКРАС БИЛИ СРБСККОМ РОДУ
ЗА КРСТ ЧАСНИ И СВЕТУ СЛОБОДУ
ГИНУЛИ СУ ПОНОСНИ ЖУПЉАНИ
ЂЕ СЕ ПРАВДА И СЛОБОДА БРАНИ
НА ДОМАКУ ОД ГРАДА НИКШИЋА
ЂЕ ЈЕ СВЕТА ЛАВРА НЕМАЊИЋА
ИЗ ДАВНОГА ВАКТА И ВРЕМЕНА
АПОСТОЛУ ЛУКИ ПОСВЕЋЕНА
ТУ СЕ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ ПОЈУ
У ДИЧНОМЕ ПЛЕМЕНУ И СОЈУ
ТУ ГОСПОДАР И ЦАР ОД ЈУНАКА
СВОЈИЈЕМ ЈЕ НОГАМА УКРАКА
И УНУК МУ КРАЉ ЈЕ ОД СРБИЈЕ
АЛЕКСАНДАР ДОДИО КАСНИЈЕ
ДА СВЕТИЊУ ОВУ ОБИЛАЗИ
ДА ЈЕ ЧУВА И ДА ЈЕ ПРИПАЗИ
НО НЕСРЕТНА ДОЂОШЕ ВРЕМЕНА
УСРЕД ЧАСНОГ ЖУПСКОГА ПЛЕМЕНА
КОМУНИСТИ СА СВАКОЈЕ СТРАНЕ
ВЈЕРУ СВЕТУ ПЉУВАЈУ И БРАНЕ
ТИ ИЗРОДИ ШТО ХУЛЕ НА ХРИСТА
А ДОСТА ИХ БИЈАШЕ ОДИСТА
ЈЕДНОГ ДАНА ТА БАНДА ЏЕЛАТА
МАНАСТИРУ БАНУШЕ НА ВРАТА
НЕ ДОЛАЗЕ ДА СЕ БОГУ МОЛЕ
НО ЂАВОЛУ ЦРНОМ ДА ДОЗВОЛЕ
ДА ПОХАРА СВЕ ТО ШТО ЈЕ СВЕТО
СВЕ ЈЕ ЊИНО СРАМНО И ПРОКЛЕТО
А НАЈВИШЕ СМЕТАШЕ ИМ ВЈЕРА
ПА НАЂОШЕ ЧАСНОГ КАЛУЂЕРА
ДА ГА МУЧЕ БИЈАШЕ ИМ МИЛО
ТО ЈЕ БИО ДАБИЋУ ГАВРИЛО
ПРОСТИ ЈАДИ ДА НИЈЕМЦИ БИШЕ
НО ЖУПЉАНИ ДА ЈЕ БРУКЕ ВИШЕ
ШТО НЕМАЈУ ЧАСТИ И ОБРАЗА
А ОН САМО ИГУМАНУ КАЗА
ИДЕМ ОЧЕ ЈА ЗНАМ ШТА ЋЕ БИТИ
МОЖЕТЕ МЕ У ЈАМУ ТРАЖИТИ
ХВАЛА ТЕБИ ШТО МИ ДАДЕ ХЉЕБА
МАДА ЗНАДЕМ НИШТА МИ НЕ ТРЕБА
АЛИ ЋУ ГА ПОНИЈЕТ СА СОБОМ
ЈЕР ВЕЋ ВИДИМ САМ СЕБЕ ПРЕД ГРОБОМ
ОДВЕДОШЕ ЊЕГА САВЕЗАНА
БАНДА СРАМНА И НАОРУЖАНА
А ОН САМО МОЛИ СЕ ГОСПОДУ
ДА ПОМОЖЕ МИЛОМ СРБСКОМ РОДУ
ПА КОД ПЛОЧЕ У ДРАГОВОЉИЋЕ
ЂАВО ДОЗВА ОВЕ НЕКУЋИЋЕ
ДА ПРЕСУДЕ ЧАСНОЈ СВЕТОЈ БРАДИ
ДА БОГ ДА ИХ ЗАДЕСИЛИ ЈАДИ
САМ БОГ ЗНАДЕ С НЕБЕСКИХ ВИСИНА
КАКО ОВОГ МУЧАХУ СРБИНА
ПРИЧАЛИ СУ ЉУДИ ОКОЛИНЕ
ЗА ЊИХОВЕ СТРАВИЧНЕ ЗЛОЧИНЕ
ПА ДИЈЕТЕ ЈЕДНО СУ УБИЛИ
И СА ЊИМЕ У ЈАМУ БАЦИЛИ
КАД УБИШЕ ЧАСНОГ СВЕШТЕНИКА
ИЗ ЈАМЕ СЕ КАЖУ ЧУЛА ВИКА
НЕКОЛИКО МИНУЛИЈЕХ ДАНА
ЈЕР МУЧЕНИК ШТО ДОПАДЕ РАНА
МУЧЕНИК ЈЕ ИЗ ЈАМЕ КЛИКТАО
ДОК ГОСПОДУ НИЈЕ ДУШУ ДАО
А ПОСЛИЈЕ НЕКОГА ВРЕМЕНА
СКУПИШЕ СЕ ИЗ ЖУПСКОГА ПЛЕМЕНА
ДА ИЗВАДЕ ОЦА НАМУЧЕНА
И СА ЊИМЕ НЕВИНО ДИЈЕТЕ
О СУДБИНЕ ЦРНЕ И ПРОКЛЕТЕ
ГОСПОД ИМ ЈЕ ПРЕКРАТИО МУКЕ
ПА КОД ЦРКВЕ АПОСТОЛА ЛУКЕ
САХРАНИШЕ ЊЕГА ДА ПОЧИВА
УБИЈЕНА НИ ДУЖНА НИ КРИВА
ТАКО СТРАДА МУЧЕНИК ГАВРИЛО
ИСТИНА ЈЕ И НИЈЕ СЕ СНИЛО
А СВА ЖУПА И ДАН ДАНАС ЗНАДЕ
КО ЈЕ ОВЕ НАПРАВИО ЈАДЕ
СЛАВА ТЕБИ МУЧЕНИЧЕ СВЕТИ
ТВОЈА СЛАВА НЕЋЕ УМРИЈЕТИ
ЉУБАВ ТВОЈА СА НЕБА НАС ШТИТИ
А ГОСПОДА МИ ЋЕМО МОЛИТИ
ДА ТВОЈИЈЕМ СВЕТИМ МОЛИТВАМА
ТИ УВИЈЕК БУДЕШ МЕЂУ НАМА
ЈЕР СИ УКРАС НАШЕ ЦРКВЕ МИЛЕ
А С НЕБЕСА АНЂЕЛИ И ВИЛЕ
ВЈЕЧНИ СПОМЕН ТЕБИ ЋЕ ДА ДАЈУ
ЈЕР ПРЕБИВАШ У НЕБЕСКОМ РАЈУ
РАДУЈЕ СЕ МАЈКА ТИ СРБИЈА
А И ЦРНА ГОРА НАЈМИЛИЈА
ЈЕР ЈЕ НОВОГ СВЕТИТЕЉА ДАЛА
А СТРУНЕ ЋЕ ДИВНИЈЕХ ГУСАЛА
ВЈЕЧНУ ХВАЛУ ВАЗДА ДА ТИ ПОЈУ
КО ЈУНАЧКОМ И ЧЕСТИТОМ СОЈУ
ГОСПОД ТЕ ЈЕ ПРИМИО У КРИЛО
ПА СЕ МОЛИ СВЕТИ НАШ ГАВРИЛО
ДА БОГ СВЕ НАС ИЗБАВИ ИЗ ТАМЕ
И ДА ВИШЕ НЕ ПУНЕ СЕ ЈАМЕ
СА ТЈЕЛИМА ОД СВЕТИЈЕХ КОСТИ
НЕКА ГОСПОД СА НЕБА ОПРОСТИ
ЗЛОЧИНЦИМА И СЛУГАМА МРАКА
КОЈИМА ЈЕ БИЛА ПЕТОКРАКА
МНОГО ДРАЖА ОД РАСПЕТОГ ХРИСТА
ТВОЈА СЛАВА НА НЕБЕСА БЛИСТА
ЈЕР СИ МНОГО ПРЕТРПИО ЈАДА
И ЗА БОГА МУЧЕНИЧКИ СТРАДА
А ЦИЈЕЛО СРБСТВО ДАНАС КЛИЧЕ
СЛАВА ТЕБИ НОВИ МУЧЕНИЧЕ
И УКРАСУ МИЛА РОДА СВОГА
КОЈИ СТОЈИШ ПРЕД ПРЕСТОЛОМ БОГА
БЛАГО ТЕБИ А БЛАГО И НАМА
ЗАШТИТИ НАС СВОЈИМ МОЛИТВАМА
Чтец Блажо Љ. Даниловић
28. фебруар 2020. године
СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИЧЕ ГАВРИЛО ЖУПСКИ МОЛИ БОГА ЗА НАС!
