Александра Нинковић Ташић

Александра Нинковић Ташић о књизи „Наука на друму Марка Краљевића: Муње и Змајеви“

Име: 11.03.2024-Aleksandra Ninkovic- Tašic-intervju; Опис: Александра Нинковић Ташић о књизи „Наука на друму Марка Краљевића: Муње и Змајеви“ Тип: audio/mpeg

Гост радија Светигора била је Александра Нинковић Ташић публициста, предсједник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и мултикултурални амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона са којом смо разговарали о књизи „Наука на друму Марка Краљевића: Муње и Змајеви“ а која је недавно објављена у издању куће „Агапе“. Ауторка је широј јавности позната по свом истраживачком раду о највећим српским научницима Николи Тесли, Михаилу Пупину, Милутину Миланковићу и многим другима.

Viber Image 2024 03 11 13 26 36 910Ова књига открива везу наших највећих умова са епском поезијом која је одиграла значајну улогу у креирању њихове личности и погледа на свијет. О самом приступу при писању ове књиге Александра Нинковић Ташић каже да је он проистекао из чињенице да су Пупин, Тесла и Миланковић обожавали Марка Краљевића:

„Писали су и маштали о њему. Никада нису видели неку суровост у његовом лику већ како помаже немоћнима и слабима и самим тим они су постајали добри, верујући и епски људи чије је срце било веће од ума.

Верујте ми путовање кроз ову књигу је и путовање кроз епску традицију.“ истакла је наша саговорница и додала да је у књизи наведен цитат чувеног Ивана Ђаје „Ништа не може бити на срећу људску – ако не почива на добру“ што по њој представља својеврсну дијагнозу и пут ка светости.

У књизи се први пут појављује есеј научника Милутина Миланковића Краљевићу Марку на 23 стране а наша гошћа је овом приликом и навела једну анегдоту:

„Милутин Миланковић као већ стар човјек шета Калемегданом са пријатељем. Пријатељ га пита: „Милутине, да ли је време за нови Канон?“ Милутин му одговори:“То време је одавно прошло, остало је време само за Марка Краљевића.“

И Никола Тесла је писао текстове на енглеском језику о српској епској поезији: „Велик је био спартански краљ Леонида али ми смо имали већег, наш се звао Милош Обилић. Обојица умиру на бојном пољу али наш Милош Обилић умире као жртва“. И пита Никола Тесла Американце:

„Знате ли ви господо шта је жртва?“

Никола Тесла свој овоземаљски пут завршава тако што на грудима држи одштампану пјесму Смрт мајке Југовића.

У књизи ће читаоци имати прилике да читају и о Михаилу Пупину, Руђеру Бошковићу, Марковој цркви и о томе шта данашњој генерацији поручују својим ликом и дјелом српски „Звездобројци“.