Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила анђелских, прослављен је евхаристијски у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја ставрофора Гојка Перовића, Архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине Цркве, јереја Блажа Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића уз молитвено учешће дугогодишњег старешине овог Светог храма, проте Милуна Фемића.
Након прочитаног Јеванђелског зачала, поучном беседом верном народу обратио се протојереј-ставрофор Гојко Перовић, говорећи на јеванђелску тему.
Када свештеник изговара молитву, док иде у вход… ,, Владико Господе, Који си на небесима установио чинове и војске Анђела и Арханђела -, прота Перовић је казао да је то једна од првих молитава које свештеник чита на Светој Литургији и сваки дан, кад год свештеници крену са Јеванђељем;
Такође је отац подсјетио да сваки наш покрет овде на Светој Литургији, свака радња коју обављамо прилазећи Цркви и на самој служби па онда, следствено томе и све што радимо и мимо Свете Литургије у животу, на улици, радном мјесту, кући… – да све радимо, уз Божију помоћ или у Име Божије, – подражавајући анђелске силе које је Бог створио.
Прота је подсјетио да девет анђелских чинова има, како нас учи наша Света Црква.
,, Можете замислити, гледамо на телевизији и по друштвеним мрежама како изгледа, кад читав стадион неђе пјева неку пјесму… Химна нека кад се интонира… Или како изгледа кад пуна сала, пјева неку пјесму са неким пјевачем…па он престане, па окрене микрофон према њима… Како нас потресе та сцена… Или неки велики карневал у неком граду, кад цио град изиђе и сви у једном истом ритму понављају, односно, из једног истог разлога, једном истом радошћу испуњени, понављају пјесму… !“ подсјетио је отац, казујући да је потребно још маште на то додати па замислити како ли може изгледати око Божијега престола када девет анђелских чинова непрестано пјевају Господу : ,, Свет, Свет, Свет Јеси… !“ и друге пјесме које нам се не да, ни замислити…
,, Једни са шест крила, други са шест крила, једни са два крила, неки покривају руке, неки покривају ноге а неки имају и више очију па гледају на све стране итд. !“- подсетио је отац, рекавши да је то просто незамислива нама сцена – али да смо подстакнути да све што радимо, радимо у Славу Божију.
Прота Гојко је затим нагласио на једно врло интригирајуће и потресно мјесто, када Апостоли долазе да Господу Исусу Христу кажу – Ево и демони нам се покоравају на наше молитве; на ту Силу коју си нам дао, видимо да зле силе стају пред нас…
,, Свети Оци нас уче да је ово што је овдје Господ рекао – опис најстаријега догађаја који нам Библија препричава, после онога првога стиха Библије : ,, У почетку створи Бог небо и земљу…!“
Дакле, прве ријечи Библије су… ,, У почетку створи Бог Небо… (то се мисли на свијет Анђела), нама невидљивим, свијет који је изван материјалнога, свијет који је изван звијезда, планета и комета…
И други најстарији догађај који нам Библија препричава… долази нам тек у Новом Завјету, кад Господ каже : ,, Видјех сатану где паде са (тога) Неба!“.
Отац је посјетио да није сатана пао са неке од планета, које телескоп неки може да види, него из тога небескога свијета… Да је био међу Анђелима један од најуваженијих, са највећим чином, …
Али има једна мука већа од тијела, нагласио је прота, (што каже Његош)… ,,Слабостима смо за земљу везани !“, – има неко ко има два метра, неко ко је мали од метра и по, неко је мршав, некога муче шећер, некога муче вене, неко је љепши, неко ружнији… итд.
Међутим, има гора ствар и од тога, нагласио је отац – то је мука духу, та нека сујета, та нека гордост, та мука ђе ко стоји горе око тога Небескога престола и шта ко пјева – када се тај првоврховни Анђео стропоштао са Неба у подземље.
Није ни пао ође на земљу, казао је отац, него се стропоштао у подземље, у Ад. И од тада до данас, задијева и себе и нас… указао је отац.
Питајући шта значи реч – Анђео ? Отац је одговорио – да осим што их је Бог створио да служе, да играју око Њега, око Престола Његовог, да – ми не знамо како они себе зову, међутим, оно што је нама јављено – то је да су гласници.
,, Анђели су гласници које је Бог, између осталога, створио, да нама стално нешто јављају што је корисно за нашу душу и за наше спасење; па сваки човјек има, и свога Анђела чувара!“ подвукао је прота у својој беседи, говорећи нам, да не само што је наш живот вриједан, него да имамо и Анђела чувара, одређеног од Бога, да нас пази и да нас упућује и даје нам подстрек – па често не знамо одакле нам нека радост изненада, ни како смо баш нешто сањали што нас је мало орасположило…
Како ћемо онда ступити у везу са тим невидљивим стварима и како ћемо да живимо тим анђелским животом ? упитао је отац, обраћајући се верном народу.
,, То нам каже ово друго Јеванђеље “ где су се онај богаташ и убоги Лазар, нашли у обрнутој ситуацији у Небеском свијету, где каже богаташ Аврааму: ,, ајде, молим те, пошаљи Лазара, да јави моме оцу и браћи какво је ово мјесто, тешко мучење, ја нијесам знао да је ово баш овако, иначе да сам знао, другачије бих живио !“ где му Авраам каже: ,, Бога ми сад не може, имао си кад, цио живот, имао си Мојсија, имао си Свето Писмо, имао си Закон да га пратиш… “
,, У реду, али кад би неко дошао из онога свијета да им јави – другачије би то било, боље би то схватили…!“ одговара богаташ.
И онда Авраам, каже о. Гојко, изговара једну страшну истиниту Ријеч : ,, Е Бога ми, ако не слушају Свето Писмо, ако не иду у Цркву редовно, ако се Богу не моле, ако не слушају што су нам стари оставили, чак и ако неко из мртвих васкрсне – неће вјеровати !“ нагласио је отац, подсећајући, да је ову причу испричао Господ непосредно пред Своје страдање, да најави чудо које ће да се деси.
,, Једно је чудо што је Господ устао из гроба, а друго је чудо што ни на то људи не вјерују. До дан данас људи у то не вјерују, него се смију и ругају хришћанима и Цркви “.
Дакле, како ћемо се држати невидљивога свијета и како ћемо подржавати Анђелима – упитао је он, одговоривши, да држећи оно што су држали наши стари, наше неписмене бабе, наши полуписмени старци који су гинули по Граховцу, по Вучијем долу, око Скадра, на Солунском фронту…
(Овде је отац указао на чињеницу, да је приликом посјете Солуну прије двије године видио пуну гробницу људи на Солунском фронту, људи поријеклом из Црне Горе, из Васојевића, катунске нахије, из Херцеговине итд.)
,, Дакле, то што су наши стари па некад и полуписмени радили, то ако држимо – бићемо као Анђели. !“ казао је отац ,, Ако то презремо, џабе нам свака наука, џабе нам не знам какве паре, углед и не знам каква моћ у друштву – ако се тога одрекнемо, ми ћемо изгубити везу са анђелским свијетом “ указао је прота, произневши славу, хвалу и благодарност Богу који је све створио – и Небо и земљу и Анђеле и нас и наше Анђеле чуваре – како бисмо стајали у заједници са Њим у вјекове, вјекова.
По освећењу Дарова предложења, Светој тајни причешћа, приступио је велики дио вјерног народа Божијег.
Након службе освештани су славски колачи који је велики број славара принио у славу Божију и у част Светог Архангела Михаила.
Елза Бибић
Фото: М. Матковић
