Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служио је у седму недељу по Духовима, која је посвeћена светим оцима првих шест Васељенских сабора, на празник Светог апостола Акиле и Преподобног Никодима Светогорца, 27. јула 2025. године, Свету архијерејску литургију у Храму Светог Јована Крститеља у Клењу, у Бањанима код Никшића.
Високопреосвећеном Митрополиту Методију је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће вјерника из братства Радовић и Миљанић, које наступајући Илиндан прослављају као приславу.
По одслуженој Литургији, литија вјерног народа, предвођена Владиком и свештеницима, опходила је храм.
Освештан је пререзан славски колач и благосиљано жито, у славу Господа и у име Светог Илије.
Ријечју литургијске проповједи обратио се Владика Методије, поздрављајући сабране, међу којима и братство Миљанића, који се сваке године сабирају овдје на „оном најљепшем и најблагословенијем мјесту, преузевши од својих предака предање“.
„Да се око извора окупљамо, пијући чисту воду, не баре и локве покрај пута од којих ћемо се разбољети и умријети, него извор живе воде, који истиче из овог олтара, у овом благословеном селу. Сваки ваш рад и благословени поступак и посао, ваше сабирање, окупљање, уједињавање почиње око светог олтара и Часне трпезе и светог путира из којег се причешћујемо, јер, ако се не вежемо за небо овдје, на овој земљи је све пролазно и пропадљиво, трулежно и распадљиво, непостојано, привремено, пролази, цури као вода између прстију на врућ пијесак и нестаје, испарава све овдје на земљи што радимо. Једино ћемо ове саборе са собом у срцу понијети, наше међусобне односе, љубав, заједништво, кроз љубав према Богу“.
„Данашњи дан зове се недјеља, на руском Руси кажу воскресеније, то је дан васкрсења Христовог, то је смисао нашег живота. Сва чуда која је Христос чинио, слушали смо данас, у светом Јеванђељу, гдје каже Јеванђеље како су два слијепца ишла стално за Господом док је Он проповједао, идући из Јерихона, а онда, пратећи Га цио дан кад је дошао у кућу пали су на кољена пред Њим, рекли, завапили: Исусе, сине Давидов, помози нам. Слијепци, никад прогледали, ни видјели свјетлост дана овог живота нису, али оно што је најљепше у њиховом животу што се десило јесте кад им се вид отворио, пошто им је Христос рекао: Ако можете да вјерујете, нека вам буде по вашој вјери. Они су исповједили и рекли; Вјерујемо, Господе, вјерујемо у тебе да си ти Син Божји, да ти можеш чуда чинити, да нас можеш исцијелити и у том моменту су прогледали“, бесједио је Његово високопреосвештенство.
Додао је да први лик који су видјели кад су прогледали, нису биле горе и шуме, небо и сунце, ни ливаде, него лице живога Бога.
„Сав народ који се ту око Њега скупио, приводили су Му нијеме и бјесомучне и њих је исцјељивао и демоне изгонио. Чу се међу народом окупљеним, као што су се данас окупили Миљанићи и друга братства, породице на овој Светој литургији око Христа, рекли су: Никад се ово чудо у Израиљу није десило да неко рођеном слијепцу отвори очи. Тамо гдје никад вида било није, дошао је вид, благословом Божјим, Његовом благодаћу и милошћу. Али, запамтите, сва та чуда која је Он творио томе народу, све је то радио не да би Га народ прослављао и да би био популаран, како се то данас у овом времену каже, да би Га у што већем броју пратио, него да би им тиме показао да је Он Син Божји и да је дошао да буде међу нама и са нама, да узме све наше недуге, слабости и болести на себе и да исцијели, а само је једно потребно – да вјерујемо“.
„Сад смо на Светој литургији исповједали у шта вјерујемо, говорећи наглас Символ вјере и то је јако важно и битно да сваки дан, поред молитве, изговарамо и оно у шта вјерујемо, да вјерујемо у Једног Бога, Оца Који је начало и Сину, Који се од Њега родио и Духу Светом Који од Њега исходи, а онда да су Они из љубави према свијету створили и овај свијет да живи у заједници са Богом. Запамтите то. Ови гробови овдје, који су око нас тихо нам о томе говоре да ће наши кораци земаљски брзо проћи и да нас чека раздвајање душе од тијела. Али, Христос је васкрсао са тијелом, наш живот није да живимо без тијела, само душа, то је авет, а тијело без душе леш који се распада. Истински, прави живот за који нас је Бог створио, а који смрт, на стравичан и страшан начин, цијепа и разваљује због гријеха који је ушао кроз Адама у нашу природу и овај свијет који у злу лежи, цијела душу и тијело и то је неприродно, болно, а Христос је васкрсао са својим тијелом, показавши, није васкрсао само за себе, јер то онда за нас не би значило ништа. Рекао је да ће сви они који у Њега вјерују у последњи дан, кад буде Његов други долазак, то може бити вечерас, ујутру, прексјутра, за годину, педесет, хиљаду, само Бог зна кад: кад дође у слави сви ћемо васкрснути Његовим васкрсењем ко је вјеровао у Њега“, навео је Митрополит.
По његовим ријечима, спојићемо се са својим тијелом које ће бити нова твар.
„Као што је Његово тијело нова твар, које у потпуности материја остала, зато се каже твар, јер је материја, материјално је али подређено духу, гдје је показивао да је пролазио са тим тијелом кроз затворена врата код својих апостола да их тјеши, скупљених у страху, после Његовог распећа. Да им тако васкрсли, сад смо читали то Јеванђеље кад им се јавио, да вјерују, да иду и да проповједају све оно што их је Он учио. Који повјерују да их крсте у име Оца и Сина и Духа Светог, и који повјерују биће спашени, који не повјерују биће изгубљени. На тој вјери нам све стоји и постоји, не на нашем статусу, богатству, имању, друштвеном положају, све то пролази као овај вјетар што ћарлија, наиђе и прође, али остаје та стамена вјера, темељ нашег живота, оно што нам даје смисао да наставимо да живимо, идући стазом својих предака“.
„Зато смо се овдје данас сакупили, зато ми је драго што сам и ја данас с вама заједно дио овог сабрања. Да се, још, по ко зна који пут, тога присјетимо и потврдимо нашу вјерност Христу Богу нашем, чистоти наше вјере због које демони над нама неће имати власти као што имају власти над онима који су своју вјеру одбацили, а видимо како они пролазе и који је то пут. То је предукус пакла још на овој земљи, а ко има вјеру, ко се овдје и на овај начин сабира око Свете чаше и Христа Богочовјека и Спаситеља нашег, предукус ће имати раја, овдје, још, тај осјећај спасења, радости, мира и благослова Божјег, почиње. Ако га овдје не започнемо, нећемо га нигдје друго наћи, нити моћи развијати и живјети у Христу“.
„Још једном, срећно вам ово сабрање, Миљанићима на првом мјесту, дивном братству и честитом, међу овим осталим бањским братствима, братствима васколиког српског народа. Гдје год он живио да показујете, као и досад што сте показивали лијеп примјер заједништва, љубави, слоге, окупљања око светиње, брањења онога што је најважније и најбитније за наш народ и за наш опстанак. Његош је говорио да је муж бранич жене и ђетета, а народ бранич, и братство и заједница наша Цркве и племена. То нам је темељ на коме једино можемо опстати данас, у овом смутном времену, на ком су опстајали у још смутнијим и тежим временима наши преци. Бог вас благословио, и Миљаниће и сва братства бањска, све који живе на простору Црне Горе и свих српских земаља и свих добрих људи добре воље с краја на крај васељене“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави.
