Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће Свету архијерејску литургију и годишњи помен архимандриту Луки (Анићу) у манастиру Дајбабе у суботу 11. фебруара са почетком у 9 часова.
+++
Архимандрит Лука (Анић), игуман манастира Дајбабе, упокојио се у Господу у 54. години земаљског живота на празник Ксенофонта и Марије, 8. фебруара 2013. године.
Отац Лука је рођен 17. 09. 1959. љета Господњег у Дубровнику. Седму београдску гимназију завршио је 1977, а студије историје умјетности на Философском факултету у Београду 1983 године. Већ наредне, 1984. изабран је за асистента на истом факултету. Магистрирао је 1991. године на тему „Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића“.
У јулу 1991. г. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Митрополит Амфилохије је у Цетињском манастиру искушеника Уроша Анића замонашио на Ивањдан, 7. 07. 1993. године и дао му монашко име Лука.
Јерођаконски чин примио је на Крстовдан, 27. септембра 1995. године у Цетињском манастиру, а чин јеромонаха 22. октобра исте године у Цркви Светог Луке у Котору. За намјесника Цетињског манастира постављен је на Лучиндан, 31. октобра 1995, а у чин игумана произвео га је Митрополит Амфилохије на Петровдан, 12. јула 2000. године. Звање архимандрита додијељено му је на Лучиндан, 31. октобра 2008. године. Игуман Манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу постао је 13. јануара 2010. Нешто више од годину дана након тога, 1. априла 2011. г. постављен је за настојатеља манастира Дајбабе.
Важио је за једног од најобразованијих и најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске и припадао је првој генерацији монаха од доласка Митрополита Амфилохија на Цетињски епископски трон.
У рано јутро 8. фебруара 2013. године отац Лука се упокојио у својој скромној монашкој келији у Дајбабама. Два дана касније његови земни остаци сахрањени су на манастирском гробљу у Дајбабама након Свете заупокојене литургије са опелом које су служили Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и вјерног народа из Црне Горе, Србије и Републике Српске.
