Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 9. децембра, служио је у манастиру Доњи Брчели у Црмници, са свештенством и вјерним народом, Свету архијерејску литургију и мали помен блаженог спомена архимандриту Григорију (Траиловићу), игуман ове обитељи, поводом десетогодишњице његовог упокојења.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да данас прослављамо Светога Алимпија Столпника који се удостојио Божије славе због својих великих монашких подвига:
“Провео је цио свој живот служећи Господу до крајњег одрицања, не гледајући на свој живот него на то како ће угодити Господу и учинио подвиге који су ријетки. Један од највећих и најтежих подвига је подвиг светих столпника који су живјели на столпу – стубу, на једном мјесту, не помјерајући се никуд, могли су свега неколико покрета да направе. Тако су се подвизавали у славу Божију, уздижући се на стуб према небу и на такав начин одвајајући се од овога свијета и од начина свјетског размишљања да би угодили Богу.”
Истичући да тај подвиг није доступан свима, Владика је нагласио да је он свијетли примјер за све оне који служе Господу, било да су монаси или породични људи. По његовим ријечима такви примјери хришћанскога подвига и истрајности у светој служби Богу, утичу васпитно и поспјешују наш дух да и ми учинимо макар и оно најмање на славу Божију, а онај ко крене да чини и најмање, видјеће одмах колико то оплемењује његову личност и живот, па ће чинити све више и више доћи до највишега.
“Тим путем је кренуо и наш отац Григорије који се упокојио прије десет година. Кренуо је тим путем од своје најраније младости, замонашио се још у комунистичко вријеме у манастиру Горњаку, а касније га је Господ и Свети Петар Цетињски призвао у Црну Гору, па је био старешина манастира Ђурђевих ступова и Жребаоника, сабрат манастира Острога, а касније је постао игуман манастира Брчела и парох црмнички. Није лако било њему у то вријеме, али куда је год ишао оставио је свијетлу успомену, а нарочито овдје у Црмници”, бесједио је Митрополит, нагласивши да је зато садашњи игуман отац Никон (Кокотовић), са пуним правом, учинио овај свечани помен да се саберемо и сјетимо подвига, заслуга и свете службе нашага блаженопочившега о. Григорија који је био старешина и Горњег и Доњег манастира Брчели.
Послије земљотреса, блаженопочивши је живио у монтажној кућици обнављајући ову светињу, истовремено обилазећи и посјећујући по Црници домове оних који су тада хтјели примити православног свештеника. Иако их је било мало у почетку, због његове упорности, смјерности, доброте и честитости, тај број се све више и више повећавао, тако да је оставио један свијетли траг и дивну и драгу успомену служећи Богу у овој светињи и посебно служећи народу, молећи се за духовну паству коју му је Бог повјерио. Био је риједак човјек, потпуно ненаметљив, као да је желио да остане непримјећен, било гдје да се појави, али његова скромност је привлачила људе, нарочито његова ревносна служба.
“Био је вјеран Олтару Божијем од почетка до краја, знао је добро коју свету службу врши, да му је Господ Исус Христос повјерио ту службу, и служио је онако како је Господ заповиједио – смирено, кротко, али истрајно. И његов тихи глас који смо једва чули када разговарамо, ипак се чуо далеко. Његова скромност је била покривало његове врлине и духовности, молитвености, честитости и зато је заслужио да га се стално сјећамо. Он је постао свијетли примјер свете службе Божије у тешком времену, његове врлине су сијале тада, а чини ми се да данас сијају још више”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Поручио да је он добар примјер и за данашње свештенике, да и они, у мало бољим приликама, истрају на путу Божијем као што је у оно тешко доба комунистичке тортуре истрајао о. Григорије, који је знао да се искушења превазилазе трпљењем, смирењем, добротом и неосуђивањем:
“Нека смирено носе тешкоће овога живота и ове свете службе и искушења, да трпе као и он, па ће их сигурно Бог наградити и удостојити велике славе због њихове вјерности и дати им силу да ту свету службу служе истрајно и са радошћу у све дане свога живота.”
Подсјетивши да је у Црмници било много разрушених светиња, као да и данас има један број необновљених, што је наш задатак, Владика је казао да је о. Григорије чинио све што је могао и обновио оба манастира и тада се у смирењу и трпљењу упокојио и предао душу своју Господу у својој 80. години као вјерни слуга Христов.
“Драга браћо и сестре, помолисмо се по нашем хришћанском православном обичају за душу нашега оца Григорија, игумана ове свете обитељи. Сјетисмо се његових заслуга и његових врлина, његове ревносне, истрајне службе и његовога чврстог карактера и то је нама свима од духовне користи и нека Господ његову душу прими у своје живоносно наручје, а нама, који смо се данас окупили овдје око о. Григорија, да Господ ниспошаље своју благодат и милост и љубав и доброту, да би те врлине цвјетале међу нама и да бисмо се непрестано њима оплемењивали. Нека Господ упокоји душу нашега оца Григорија и нека му буде вјечнаја и блаженаја памјат”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
+++
Архимандрит Григорије (Траиловић), дугогодишњи настојатељ Манастира Светог Николе у Брчелима, у Црмници, рођен је 2. марта 1933. године у Кобиљу, код Пожаревца. На крштењу је добио име Андра.
Монашки постриг примио је на Света Три јерарха (12. фебруара 1954) у манастиру Горњак од јеромонаха Василија (Веиновића), добивши име Григорије, по Светом Григорију Горњачком. Исте године, на Преображење Господње, рукоположен је у чин јерођакона, а на Света Три јерарха 1956. у чин јеромонаха.
У Црмницу, манастир Покрова Пресвете Богородице у Горњим Брчелима, јеромонах Григорије дошао је 1977. године. Након што је земљотрес 15. априла 1979. разорио манастир прелази у монтажну кућу која је постављена на црквеној земљи у Доњим Брчелима. У тој монтажној кући отац Григорије поживио је 33 године.
Упокојио се на празник Ваведења Пресвете Богородице 2013, а сахрањен 6. децембра поред манастирске цркве у Доњим Брчелима.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
Сјећање на архимандрита Григорија Траиловића (1933 – 2013) из пера свештеника Јовна Пламенца можете прочитати на линку:
