У манастиру Раковицa данас, 15. новембра 2022. године, на дан 13. годишњице упокојења блажене успомене Патријарха Павла, прву свету Литургију у овој светињи, као Епископ СПЦ, служи нови викар Патријарха српског г. Порфирија, Епископ хвостански г. Алексеј (Богићевић).
Владици Алексеју саслужују свештеници Радич Радичевић, Ђорђе Трајковић и Горан Мишановић, протођакони Стеван Рапајић и Дамјан Божић и ђакон Горан Нухановић. Архијереј је парастос служио у манастирском храму, потом је на гробу Патријарха Павла служио помен.
Новохиротонисани Епископ Алексеј, који је под духовним омофором Патријарха Павла провео четврт века, између осталог је указао да су и Патријарх Павле и Патријарх Димитрије пред Господом, „и тврдо верујем да се моле за нас“, јер како каже данашње Јеванђеље – зар могу да умру они који верују: „Они не само да су веровали, него су били сарадници Божји. Патријарха Павла сам познавао, и знам да јесте, а верујем да је и Патријарх Димитрије. Они који су пре отишли од нас, они славе Господа. Ми се молимо Христу и тако имамо контакт са нашима, који су пре отишли од нас. Свако тело је створено да не пропадне. А они који су живели по Христу, њих ће Господ посебно да прослави, па верујем и да је нашег блаженопочившег Патријарха Павла прославио, да се он моли за нас, а ми ћемо овако скромно да се молимо за њега – то је та наша веза, наше исказивање љубави према покојницима, јер Господ хоће да љубимо наше покојне, јер су они живи“, поучио је Епископ Алексеј и наставио:
„Био сам дечак кад сам дошао у манастир, после седам дана ме је видео Патријарх Павле, био сам ђак манастирски, тад је упознао и моју мајку коју је поштовао до краја њеног живота, и после се молио за њу, за слушкињу Божју Гроздану….И увек ме питао – Како је. А био сам непослушан… да ли су то године младалачке, свакако јесу, нешто сам тражио у животу, али што је био најдивније – није ме кажњавао, остављао ми је неку слободу, убеђен сам да је схватио да ја нешто, односно Некога – тражим. И ето, тако ме је Господ понео, од Свете Горе, где ме он слао сваке године у току Великог поста, затим преко Свете Земље, и опет сам се вратио у свој род, како је он то и рекао у једном писму – „Буди докле Богу буде угодно, а онда се враћај у свој народ“. И ето ме, од 1989. сам у нашем народу. И сад сам оно што нисам очекивао и за шта ћу дати велики одговор. И зато молим и блаженопочившег Патријарха Павла да ми буде моливени помоћник у овом што сам започео… Њему вечни покој, а нама свима да Господ да стрпљење и снаге да издржимо сва искушења која су пред нама, а има их. Али ако Господ иде пред нама, не треба да се плашимо. Ако молитвена заштита нашег блаженопочившег Патријарха Павла буде са нама, а верујем да јесте, онда нема чега да се бојимо“, казао је Владика Алексеј.
Извор: Радио Слово љубве
Фото: Јелена Јеж
