Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије предстојао је Светом архијерејском литургијом уз саслужење њихових високопреосвештенстава митрополита милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Методија ,захумско-херцеговачког Димитрија и њихових преосвештенстава владике западно-америчког Максима, владика Марка и Јакова из Охридске арихепископије и Владике диоклијског Пајсија.
Митрополит Јоаникије се вјернима обратио по завршетку Литургије и парастоса Владици Атанасију.
Истакао је да је блаженопочивши Владика Атанасије остао у срцу и памћењу нашег народа, да је био богатство лика Божијег, богатство знања, духовности, велики стваралац велики дјелатник Божији, велики архипастир и велики теолог православни, познат у цијелом свијету.
„У овом времену није било јачега лика и већег ауторитета од Владике Атанасија. Али, он није био само професор, велики теолог и зналац, него је био и пастир и духовник, посебног кова. Не као што ми мислимо о духовницима да су то неки људи који живе у тишини, моле се стално Богу, тихо говоре, дају поуке, читају молитве, чине чуда итд. Све је то било и код Владике Атанасија, али он је некако волио да живот живује, да тече слободно као ријека. Није волио калупе, није волио форме. Много тога има што њега карактерише, а да је знао да прозире људске умове и срца и да је у том погледу био прозорљив, то је било више него очигледно. Знао је шта се скрива у срцу човјека. Имао је ту проницљивост.“
Митрополит је потом, између многих врлина Владике Атанасија, ипак издвојио његову саоосјетљивост, јер се иза његове оштре ријечи и спољашње грубости крило саосјетљиво и меко срце које је ту саосјетљивост изражавао према страдалницима и према дјеци.
„Такав човјек, од кога би се рекло да ће дјеца да бјеже, највише су се дјеца око њега сабирала. Он ће остати у памћењу дјеце која су овдје расла око овог светог храма и око манастира Тврдоша. Међутим, чини се да није ни то главно. Имао је оштру ријеч, оштру али истиниту. Ријеч која је препорађала људске савјести и скидала заблуде, посијецала таму, која је знала да пробуди народ. Био је прави народни вођа. Лако га је било примијетити. Чуо се он свуда. Био је атипичан, а то показује да је био прави, истински човјек. Имао је оштру ријеч која је опомињала, а имао је он и право више од других. Увијек кад о њему говоримо, мислимо и на његовог сабрата Митрополита Амфилохија. Били су по много чему и слични и различити, али једно у Господу. Сараспињао се са својим народом од Косова до Јасеновца и Јадовна. Остаће та његова ријеч упамћена. Он се упечатио у душу и у срце свога народа. Памте га и помињу и други народи, браћа Грци и Руси и сви православни, али чини се да ипак је он оставио своје срце у Херцеговини. Дошао је овдје кад је било најтеже да скупи разјурено стадо дома Израиљева. Сјећам се тих времена. Био је народ збуњен и погубљен. Није било вођства никаквога од стране државе нити икакве идеје како да народ опстане. Дошао је Владика Атанасије и сабрао Херцеговину. Можемо слободно рећи, Бог да је послао. Али, Бог шаље добре пастире и велике личности свом народу кад је најтеже и слава Богу па смо га имали и што га имамо међу нама-бесједио је Митрополит Јоаникије.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на крају је нагласио да су и данас ова окупљања око имена блаженопочившег Владике Атанасија више потребна нама, да се ободримо његовим примјером и да се просвијетлико његовим ликог из кога је сијао лик Христов.
Митрополит Јоаникије је упутио и ријечи благодарности Митрополиту Димитрију на љубави и организацији помена Владици Атанасију.
Лана Остојић
Фотографије Жељко Драшковић
